< Књига пророка Исаије 1 >

1 Утвара Исаије сина Амосовог, коју виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних.
The vision of Isaiah [Salvation of Yah] the son of Amoz, which he saw concerning Judah [Praised] and Jerusalem [City of peace], in the days of Uzziah, Jotham, Ahaz, and Hezekiah, kings of Judah [Praised].
2 Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене.
Sh'ma ·Hear obey·, heavens, and listen, earth; for Adonai has spoken: “I have nourished and brought up children, and they have rebelled to break away from authority thus breaking relationship against me.
3 Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме.
The ox knows his owner, and the donkey his master’s crib; but Israel [God prevails] does not know, my people don’t consider.”
4 Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг.
Ah sinnful ·deviant (from the standard goal)· nation, a people loaded with depravity (moral evil), offspring of evildoers, children who deal corruptly! They have forsaken Adonai. They have despised haKadosh Isra'el [the Holy One of God prevails]. They are estranged and backward.
5 Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.
Why should you be beaten more, that you revolt more and more? The whole head is sick, and the whole heart faint.
6 Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене.
From the sole of the foot even to the head there is no soundness in it: wounds, welts, and open sores. They haven’t been closed, neither bandaged, neither soothed with oil.
7 Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.
Your country is desolate. Your cities are burned with fire. Strangers devour your land in your presence, and it is desolate, as overthrown by strangers.
8 И оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца, као град опкољен.
The daughter of Zion [Mountain ridge, Marking] is left like a shelter in a vineyard, like a hut in a field of melons, like a besieged city.
9 Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.
Unless Adonai Tzva'ot [Yahweh Commander of heaven’s armies] had left to us a very small remnant, we would have been as Sodom [Burning]; we would have been like Gomorrah [Rebellious people, Tyrants].
10 Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашег, народе гоморски!
Sh'ma ·Hear obey· Adonai’s word, you rulers of Sodom [Burning]! Listen to the Torah ·Teaching· of our God, you people of Gomorrah [Rebellious people, Tyrants]!
11 Шта ће ми мноштво жртава ваших? Вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу.
“What are the multitude of your sacrifices to me?,” says Adonai. “I have had enough of the burnt offerings of rams, and the fat of fed animals. I don’t delight in the blood of bulls, or of lambs, or of male goats.
12 Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему?
When you come to appear before me, who has required this at your hand, to trample my courts?
13 Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.
Bring no more vain offerings. Incense is an abomination to me; new moons, Shab'totay ·Intermissions·, and convocations: I can’t bear with vain striving of iniquity in assemblies.
14 На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.
My soul hates your New Moons and your appointed feasts. They are a burden to me. I am weary of bearing them.
15 Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.
When you spread out your hands, I will hide my eyes from you. Yes, when you make many prayers, I will not sh'ma ·hear obey·. Your hands are full of blood.
16 Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.
Wash yourselves, make yourself clean. Put away the evil of your doings from before my eyes. Cease to do evil.
17 Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу.
Learn to do well. Seek mishpat ·justice·. Relieve the oppressed. Judge the orphan. Plead for the widow.”
18 Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.
“Come now, and let us reason together,” says Adonai: “Though your crimes deserving peanlty, sins ·missing the goal· be as scarlet, they shall be as white as snow. Though they be red like crimson, they shall be as wool.
19 Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете.
If you are willing and sh'ma ·hearing obedient·, you shall eat the good of the land;
20 Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.
but if you refuse and rebel, you shall be devoured with the sword; for the mouth of Adonai has spoken it.”
21 Како поста курва верни град? Пун беше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници.
How the faithful city has become a prostitute! She was full of mishpat ·justice·; righteousness lodged in her, but now murderers.
22 Сребро твоје поста троска, вино твоје помеша се с водом.
Your silver has become dross, your wine mixed with water.
23 Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сиротој не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих.
Your princes are rebellious, and companions of thieves. Everyone 'ahav ·affectionately loves· bribes, and follows after rewards. They don’t judge the orphan, neither does the cause of the widow come to them.
24 Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: Аха! Разрачунаћу се са противницима својим, и осветићу се непријатељима својим.
Therefore 'Adonay Adonai Tzva'ot [Lord, Yahweh Commander of heaven’s armies], the Mighty One of Israel [God prevails], says: “Ah, I will get relief from my adversaries, and avenge myself on my enemies;
25 И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје.
and I will turn my hand on you, thoroughly purge away your dross, and will take away all your tin.
26 И поставићу ти опет судије као пре, и саветнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град верни.
I will restore your judges as at the first, and your counselors as at the beginning. Afterward you shall be called ‘The city of righteousness, a faithful town.’
27 Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате.
Zion [Mountain ridge, Marking] shall be redeemed with mishpat ·justice·, and her converts with righteousness.
28 А одметници и грешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће.
But the destruction of the rebellious who break away from authority thus breaking relationship and people who sin ·intentionally miss the mark goal· shall be together, and those who forsake Adonai shall be consumed.
29 Јер ћете се посрамити од гајева које желесте, и застидети се од вртова које изабрасте.
For they shall be ashamed of the oaks which you have desired, and you shall be confounded for the gardens that you have chosen.
30 Јер ћете бити као храст коме опада лишће и као врт у коме нема воде.
For you shall be as an oak whose leaf fades, and as a garden that has no water.
31 И биће јунак као кучине и дело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси.
The strong will be like tinder, and his work like a spark. They will both burn together, and no one will quench them.”

< Књига пророка Исаије 1 >