Књига пророка Исаије 64
1 О да би раздро небеса и сишао, да се растопе горе од Тебе,
愿你裂天而降； 愿山在你面前震动—
2 Као што се на огњу разгори грање и вода узаври од огња, да име Твоје познају непријатељи Твоји и да народи дрхћу од Тебе.
好像火烧干柴， 又像火将水烧开， 使你敌人知道你的名， 使列国在你面前发颤！
3 Кад си чинио страхоте којима се не надасмо, Ти си силазио, и горе се растапаху од Тебе.
你曾行我们不能逆料可畏的事。 那时你降临，山岭在你面前震动。
4 Откако је века не чу се, нити се ушима дозна, нити око виде Бога осим Тебе да би тако учинио онима који Га чекају.
从古以来，人未曾听见、未曾耳闻、未曾眼见 在你以外有什么神为等候他的人行事。
5 Сретао си оног који се радује творећи правду; помињу Те на путевима Твојим; гле, Ти си се разгневио што грешисмо; да на њима једнако остасмо, бисмо се спасли.
你迎接那欢喜行义、记念你道的人； 你曾发怒，我们仍犯罪； 这景况已久，我们还能得救吗？
6 Али сви бејасмо као нечисто шта, и сва наша правда као нечиста хаљина; зато опадосмо сви као лист, и безакоња наша као ветар однесоше нас.
我们都像不洁净的人； 所有的义都像污秽的衣服。 我们都像叶子渐渐枯干； 我们的罪孽好像风把我们吹去。
7 Никога не би да призива име Твоје, да устане да се Тебе држи, јер си сакрио лице своје од нас и растопио си нас безакоњем нашим.
并且无人求告你的名； 无人奋力抓住你。 原来你掩面不顾我们， 使我们因罪孽消化。
8 Али сада, Господе, Ти си наш Отац; ми смо као, а Ти си наш лончар, и сви смо дело руку Твојих.
耶和华啊，现在你仍是我们的父！ 我们是泥，你是窑匠； 我们都是你手的工作。
9 Господе, не гневи се веома, и не помињи довека безакоње; ево, погледај; ми смо сви Твој народ.
耶和华啊，求你不要大发震怒， 也不要永远记念罪孽。 求你垂顾我们， 我们都是你的百姓。
10 Градови светости Твоје опустеше; Сион опусте, Јерусалим поста пустош.
你的圣邑变为旷野。 锡安变为旷野； 耶路撒冷成为荒场。
11 Дом наше светиње и наше красоте, у коме Те славише оци наши, изгоре огњем, и све што нам беше драго потрвено је.
我们圣洁华美的殿— 就是我们列祖赞美你的所在被火焚烧； 我们所羡慕的美地尽都荒废。
12 Хоћеш ли се на то уздржати, Господе, и ћутати, и једнако нас мучити?
耶和华啊，有这些事，你还忍得住吗？ 你仍静默使我们深受苦难吗？
