Књига пророка Исаије 63
1 Ко је оно што иде из Едома, из Восора, у црвеним хаљинама? Красно одевен, корачајући у величини силе своје? Ја сам, који говорим правду и вредан сам спасти.
Who is this who comes from Edom, clothed in red from Bozrah? Who is he in royal clothing, marching confidently because of his great strength? It is I, speaking righteousness and powerfully able to save.
2 Зашто Ти је црвено одело и хаљине Ти као у оног који гази у каци?
Why are your clothes red, and why do they look like you have been treading grapes in a winepress?
3 Газих сам у каци, и нико између народа не беше са мном; али их изгазих у гневу свом и потлачих у љутини својој; и крв њихова попрска ми хаљине и искаљах све одело своје.
I have trodden grapes in the winepress alone, and no one from the nations joined me. I trod them in my anger and trampled them in my fury. Their blood is spattered on my clothes and stained all my clothes.
4 Јер је дан од освете у срцу мом, и дође година да се моји искупе.
For I looked forward to the day of vengeance, and the year for my redemption had arrived.
5 Погледах, а никога не беше да помогне, и зачудих се што никога не беше да подупре; али ме десница моја избави и јарост моја подупре ме.
I looked, and there was no one to help. I wondered that there was none to help, but my own arm brought victory for me, and my strong anger drove me on.
6 И изгазих народе у гневу свом, и опојих их јарошћу својом, и пролих на земљу крв њихову.
I trampled down the peoples in my anger and made them drunk in my wrath, and I poured out their blood on the earth.
7 Помињаћу доброту Господњу, хвалу Господњу за све што нам је учинио Господ, и мноштво добра што је учинио дому Израиљевом по милости својој и по великој доброти својој.
I will tell of the acts of Yahweh's covenant faithfulness, the praiseworthy deeds of Yahweh. I will tell of all that Yahweh has done for us, and of his great goodness to the house of Israel. This compassion he has shown us because of his mercy, and with many deeds of covenant faithfulness.
8 Јер рече: Доиста су мој народ, синови, који неће изневерити. И би им Спаситељ.
For he said, “For certain they are my people, children who are not disloyal.” He became their Savior.
9 У свакој тузи њиховој Он беше тужан, и анђео, који је пред Њим, спасе их. Љубави своје ради и милости своје ради Он их избави, и подиже их и носи их све време.
Through all their suffering, he suffered too, and the angel from his presence saved them. In his love and mercy he saved them, and he lifted them up and carried them through all the ancient times.
10 Али се одметаше и жалостише Свети Дух Његов; зато им поста непријатељ, и ратова на њих.
But they rebelled and grieved his Holy Spirit. So he became their enemy and fought against them.
11 Али се опомену старих времена, Мојсија, народа свог: где је Онај који их изведе из мора с пастиром стада свог? Где је Онај што метну усред њих Свети Дух свој?
His people thought about the ancient times of Moses. They said, “Where is God, who brought them up out of the sea with the shepherds of his flock? Where is God, who put his Holy Spirit among them?
12 Који их води славном мишицом својом за десницу Мојсијеву? Који раздвоји воду пред њима, да стече себи вечно име?
Where is God, who made his glorious power go with the right hand of Moses, and divided the water before them, to make an everlasting name for himself?
13 Који их води преко бездана као коња преко пустиње, да се не спотакоше?
Where is God, who led them through the deep water? Like a horse running on flat land, they did not stumble.
14 Дух Господњи води их тихо, као кад стока силази у долину; тако си водио свој народ да стечеш себи славно име.
As the cattle that go down into the valley, the Spirit of Yahweh gave them rest. So you led your people, to make yourself a name of praise.
15 Погледај с неба, и види из стана светиње своје и славе своје, где је ревност Твоја и сила Твоја, мноштво милосрђа Твог и милости Твоје? Еда ли ће се мени устегнути?
Look down from heaven and take notice from your holy and glorious habitation. Where are your zeal and your mighty acts? Your pity and your compassionate actions are kept from us.
16 Ти си заиста Отац наш, ако и не зна Аврам за нас, и Израиљ нас не познаје; Ти си, Господе, Отац наш, име Ти је, откако је века, Избавитељ наш.
For you are our father, though Abraham does not know us, and Israel does not recognize us, you, Yahweh, are our father. 'Our Redeemer' has been your name from ancient times.
17 Зашто си нам дао да зађемо, Господе, с путева Твојих? Да нам отврдне срце да Те се не бојимо? Врати се ради слуга својих, ради племена наследства свог.
Yahweh, why do you make us wander from your ways and harden our hearts, so we do not obey you? Return for your servants' sake, the tribes of your inheritance.
18 Замало наследи народ светости Твоје; непријатељи наши погазише светињу Твоју.
Your people possessed your holy place for a short time, but then our enemies trampled it.
19 Постасмо као они којима ниси никада владао нити је призивано име Твоје над њима.
We have become like those over whom you never ruled, like those who were never called by your name.”
