Књига пророка Исаије 63
1 Ко је оно што иде из Едома, из Восора, у црвеним хаљинама? Красно одевен, корачајући у величини силе своје? Ја сам, који говорим правду и вредан сам спасти.
Who is this who comes from Edom, with dyed garments from Bozrah, this who is glorious in his apparel, marching in the greatness of his strength? I who speak in righteousness, mighty to save.
2 Зашто Ти је црвено одело и хаљине Ти као у оног који гази у каци?
Why are thou red in thine apparel, and thy garments like him who treads in the wine vat?
3 Газих сам у каци, и нико између народа не беше са мном; али их изгазих у гневу свом и потлачих у љутини својој; и крв њихова попрска ми хаљине и искаљах све одело своје.
I have trodden the winepress alone, and of the peoples there was no man with me. Yea, I trod them in my anger, and trampled them in my wrath, and their lifeblood is sprinkled upon my garments, and I have stained all my raiment.
4 Јер је дан од освете у срцу мом, и дође година да се моји искупе.
For the day of vengeance was in my heart, and the year of my redeemed has come.
5 Погледах, а никога не беше да помогне, и зачудих се што никога не беше да подупре; али ме десница моја избави и јарост моја подупре ме.
And I looked, and there was none to help. And I wondered that there was none to uphold. Therefore my own arm brought salvation to me. And my wrath, it upheld me.
6 И изгазих народе у гневу свом, и опојих их јарошћу својом, и пролих на земљу крв њихову.
And I trod down the peoples in my anger, and made them drunk in my wrath, and I poured out their lifeblood on the earth.
7 Помињаћу доброту Господњу, хвалу Господњу за све што нам је учинио Господ, и мноштво добра што је учинио дому Израиљевом по милости својој и по великој доброти својој.
I will make mention of the loving kindnesses of Jehovah, and the praises of Jehovah, according to all that Jehovah has bestowed on us, and the great goodness toward the house of Israel, which he has bestowed on them according to his mercies, and according to the multitude of his loving kindnesses.
8 Јер рече: Доиста су мој народ, синови, који неће изневерити. И би им Спаситељ.
For he said, Surely, they are my people, sons that will not deal falsely. So he was their Savior.
9 У свакој тузи њиховој Он беше тужан, и анђео, који је пред Њим, спасе их. Љубави своје ради и милости своје ради Он их избави, и подиже их и носи их све време.
In all their affliction he was afflicted, and the agent of his presence saved them. In his love and in his pity he redeemed them. And he bore them, and carried them all the days of old.
10 Али се одметаше и жалостише Свети Дух Његов; зато им поста непријатељ, и ратова на њих.
But they rebelled, and grieved his holy Spirit. Therefore he was turned to be their enemy, and himself fought against them.
11 Али се опомену старих времена, Мојсија, народа свог: где је Онај који их изведе из мора с пастиром стада свог? Где је Онај што метну усред њих Свети Дух свој?
Then he remembered the days of old, Moses and his people, saying, Where is he who brought them up out of the sea with the shepherds of his flock? Where is he who put his holy Spirit in the midst of them,
12 Који их води славном мишицом својом за десницу Мојсијеву? Који раздвоји воду пред њима, да стече себи вечно име?
who caused his glorious arm to go at the right hand of Moses, who divided the waters before them, to make himself an everlasting name,
13 Који их води преко бездана као коња преко пустиње, да се не спотакоше?
who led them through the depths, as a horse in the wilderness, so that they stumbled not?
14 Дух Господњи води их тихо, као кад стока силази у долину; тако си водио свој народ да стечеш себи славно име.
As the cattle that go down into the valley, the Spirit of Jehovah caused them to rest. So thou led thy people to make thyself a glorious name.
15 Погледај с неба, и види из стана светиње своје и славе своје, где је ревност Твоја и сила Твоја, мноштво милосрђа Твог и милости Твоје? Еда ли ће се мени устегнути?
Look down from heaven, and behold from the habitation of thy holiness and of thy glory. Where are thy zeal and thy mighty acts? The yearning of thy heart and thy compassions are restrained toward me.
16 Ти си заиста Отац наш, ако и не зна Аврам за нас, и Израиљ нас не познаје; Ти си, Господе, Отац наш, име Ти је, откако је века, Избавитељ наш.
For thou are our Father, though Abraham knows us not, and Israel does not acknowledge us, thou, O Jehovah, are our Father, our Redeemer, from everlasting is thy name.
17 Зашто си нам дао да зађемо, Господе, с путева Твојих? Да нам отврдне срце да Те се не бојимо? Врати се ради слуга својих, ради племена наследства свог.
O Jehovah, why do thou make us to err from thy ways, and harden our heart from thy fear? Return for thy servants' sake, the tribes of thine inheritance.
18 Замало наследи народ светости Твоје; непријатељи наши погазише светињу Твоју.
Thy holy people possessed it but a little while. Our adversaries have trodden down thy sanctuary.
19 Постасмо као они којима ниси никада владао нити је призивано име Твоје над њима.
We have become as those over whom thou never bore rule, as those who were not called by thy name.
