< Књига пророка Исаије 63 >

1 Ко је оно што иде из Едома, из Восора, у црвеним хаљинама? Красно одевен, корачајући у величини силе своје? Ја сам, који говорим правду и вредан сам спасти.
Kinsa ba kining gikan sa Edom, nga nagsul-ob ug pula nga bisti nga gikan sa Bozra? Kinsa ba kining nagsul-ob sa harianong bisti, nga naglakaw nga walay gikahadlokan? Ako kini, nga nagsulti sa pagkamatarong ug gamhanan nga makaluwas.
2 Зашто Ти је црвено одело и хаљине Ти као у оног који гази у каци?
Nganong pula man ang imong bisti, ug daw nagpuga ka sa mga ubas didto sa giokanan?
3 Газих сам у каци, и нико између народа не беше са мном; али их изгазих у гневу свом и потлачих у љутини својој; и крв њихова попрска ми хаљине и искаљах све одело своје.
Gipuga ko nga nag-inusara ang mga ubas didto sa giokanan, ug walay usa gikan sa ubang kanasoran ang miapil kanako. Gitunobtunoban ko sila sa akong kasuko ug giyatakyatakan sa akong kapungot. Mipisik ang ilang mga dugo sa akong bisti ug namansahan ang akong tibuok sapot.
4 Јер је дан од освете у срцу мом, и дође година да се моји искупе.
Kay nagtinguha na ako sa adlaw sa pagpanimalos, ug miabot na ang tuig sa akong pagtubos.
5 Погледах, а никога не беше да помогне, и зачудих се што никога не беше да подупре; али ме десница моја избави и јарост моја подупре ме.
Milantaw ako, ug wala gayoy usa nga makatabang kanako. Nahibulong ako nga walay ni usa nga mitabang kanako, apan nagmadaugon ako pinaagi sa akong bukton, ug ang hilabihan kong kasuko nagdasig kanako.
6 И изгазих народе у гневу свом, и опојих их јарошћу својом, и пролих на земљу крв њихову.
Gitunobtunoban ko ang katawhan sa akong kasuko ug gihubog sila sa akong kaligutgot, ug gibubo ko ang ilang dugo sa kalibotan.
7 Помињаћу доброту Господњу, хвалу Господњу за све што нам је учинио Господ, и мноштво добра што је учинио дому Израиљевом по милости својој и по великој доброти својој.
Isulti ko ang buhat sa matinumanong kasabotan ni Yahweh, ang mga binuhatan ni Yahweh takos sa pagdayeg. Isulti ko kanang tanan nga nahimo ni Yahweh alang kanato, ug ang iyang pagkamaayo ngadto sa balay sa Israel. Kining kaayo nga gipakita ni Yahweh kanato tungod sa iyang kaluoy, ug uban sa daghang mga buhat sa matinumanong kasabotan.
8 Јер рече: Доиста су мој народ, синови, који неће изневерити. И би им Спаситељ.
Kay miingon siya, “Tinuod gayod nga katawhan ko sila, mga anak nga dili moluib.” Ug nahimo siyang ilang Manluluwas.
9 У свакој тузи њиховој Он беше тужан, и анђео, који је пред Њим, спасе их. Љубави своје ради и милости своје ради Он их избави, и подиже их и носи их све време.
Bisan pa sa ilang mga kalisdanan, nag-antos usab siya, ug giluwas sila sa anghel nga gikan sa iyang presensiya. Sa iyang gugma ug kaluoy giluwas niya sila, ug gibayaw niya sila ug giagak sila sa tibuok nga nangaging panahon.
10 Али се одметаше и жалостише Свети Дух Његов; зато им поста непријатељ, и ратова на њих.
Apan misupak sila ug gipasubo ang iyang Balaang Espiritu. Busa nahimo siyang ilang kaaway ug nakig-away batok kanila.
11 Али се опомену старих времена, Мојсија, народа свог: где је Онај који их изведе из мора с пастиром стада свог? Где је Онај што метну усред њих Свети Дух свој?
Nahinumdom ang iyang katawhan bahin sa milabay nga kapanahonan ni Moises. Miingon sila, “Asa man ang Dios, nga nagpagawas kanila sa dagat uban ang mga magbalantay sa panon sa iyang mga kahayopan? Asa man ang Dios, nga nagbutang sa iyang Balaang Espiritu taliwala kanila?
12 Који их води славном мишицом својом за десницу Мојсијеву? Који раздвоји воду пред њима, да стече себи вечно име?
Asa man ang Dios, nga nagpauban sa iyang mahimayaong gahom sa tuong kamot ni Moises, ug mibahin sa tubig sa ilang atubangan, aron manganlan ang iyang kaugalingon sa walay kataposan?
13 Који их води преко бездана као коња преко пустиње, да се не спотакоше?
Asa man ang Dios, nga migiya kanila latas sa kinahiladman sa tubig? Daw kabayo nga nagdagan sa patag, nga wala gayod madagma.
14 Дух Господњи води их тихо, као кад стока силази у долину; тако си водио свој народ да стечеш себи славно име.
Daw mga baka nga milugsong padulong sa walog, ang Espiritu ni Yahweh nagpapahulay kanila. Busa gipangulohan mo ang imong katawhan, aron paghimo sa imong kaugalingon ug usa ka ngalan nga daygon.
15 Погледај с неба, и види из стана светиње своје и славе своје, где је ревност Твоја и сила Твоја, мноштво милосрђа Твог и милости Твоје? Еда ли ће се мени устегнути?
Sud-onga kami gikan sa langit ug tan-awa kami gikan sa imong balaan ug mahimayaon nga pinuy-anan. Asa naman ang imong kadasig ug gamhanang mga buhat? Gipahilayo mo na man kanamo ang imong kaluoy ug ang imong pagpangga.
16 Ти си заиста Отац наш, ако и не зна Аврам за нас, и Израиљ нас не познаје; Ти си, Господе, Отац наш, име Ти је, откако је века, Избавитељ наш.
Kay ikaw man ang among amahan, bisan pa ug wala kami mailhi ni Abraham, ug wala kami tagda sa Israel, ikaw, O Yahweh, mao ang among amahan. 'Among Manunubos' ang imong ngalan sukad pa sa nangaging panahon.
17 Зашто си нам дао да зађемо, Господе, с путева Твојих? Да нам отврдне срце да Те се не бојимо? Врати се ради слуга својих, ради племена наследства свог.
O Yahweh, nganong gipahisalaag mo man kami gikan sa imong mga dalan ug gipatig-a ang among mga kasingkasing, aron dili kami motuman kanimo? Balik alang sa kaayohan sa imong mga sulugoon, ang mga tribo sa imong mga kabilin.
18 Замало наследи народ светости Твоје; непријатељи наши погазише светињу Твоју.
Gipanag-iya sa imong katawhan ang imong balaang dapit sulod sa mubong panahon, apan giyatakyatakan kini sa among mga kaaway.
19 Постасмо као они којима ниси никада владао нити је призивано име Твоје над њима.
Nahisama kami niadtong mga wala mo gayod mandoi, sama niadtong wala gayod gitawag sa imong ngalan.”

< Књига пророка Исаије 63 >