< Књига пророка Исаије 62 >

1 Сиона ради нећу умукнути, и Јерусалима ради нећу се умирити, докле не изађе као светлост правда његова и спасење се његово разгори као свећа.
For Zion's sake I will not hold my peace, and for Jerusalem's sake I will not rest, until her righteousness goes forth as brightness, and her salvation as a lamp that burns.
2 Тада ће видети народи правду твоју и сви цареви славу твоју, и прозваћеш се новим именом, које ће уста Господња изрећи.
And the nations shall see thy righteousness, and all kings thy glory. And thou shall be called by a new name, which the mouth of Jehovah shall name.
3 И бићеш красан венац у руци Господњој и царска круна у руци Бога свог.
Thou shall also be a crown of beauty in the hand of Jehovah, and a royal diadem in the hand of thy God.
4 Нећеш се више звати остављена, нити ће се земља твоја звати пустош, него ћеш се звати милина моја и земља твоја удата, јер ћеш бити мио Господу и земља ће твоја бити удата.
Thou shall no more be termed Forsaken, nor shall thy land any more be termed Desolate. But thou shall be called Hephzi-bah, and thy land Beulah, for Jehovah delights in thee, and thy land shall be married.
5 Јер као што се момак жени девојком, тако ће се синови твоји оженити тобом; и како се радује женик невести, тако ће се теби радовати Бог твој.
For as a young man marries a virgin, so shall thy sons marry thee. And as the bridegroom rejoices over the bride, so shall thy God rejoice over thee.
6 На зидовима твојим, Јерусалиме, поставих стражаре, који неће умукнути никада, ни дању ни ноћу. Који помињете Господа, немојте ћутати.
I have set watchmen upon thy walls, O Jerusalem. They shall never keep silent day nor night. Ye who are Jehovah's reminders, take ye no rest,
7 И не дајте да се умукне о Њему докле не утврди и учини Јерусалим славом на земљи.
and give him no rest, till he establishes, and till he makes Jerusalem a praise in the earth.
8 Закле се Господ десницом својом и крепком мишицом својом: нећу више дати жито твоје непријатељима твојим да једу, нити ће туђини пити вино твоје, око кога си се трудио;
Jehovah has sworn by his right hand, and by the arm of his strength, Surely I will no more give thy grain to be food for thine enemies, and foreigners shall not drink thy new wine, for which thou have labored.
9 Него који га жању, они ће га јести и хвалити Господа, и који га беру они ће га пити у тремовима светиње моје.
But those who have garnered it shall eat it, and praise Jehovah. And those who have gathered it shall drink it in the courts of my sanctuary.
10 Прођите, прођите кроз врата, приправите пут народу; поравните, поравните пут, уклоните камење, подигните заставу народима.
Go through, go through the gates. Prepare ye the way of the people. Cast up, cast up the highway. Gather out the stones. Lift up an ensign for the peoples.
11 Ево, Господ огласи до крајева земаљских; реците кћери сионској: ево, Спаситељ твој иде; ево, плата је Његова код Њега и дело Његово пред Њим.
Behold, Jehovah has proclaimed to the end of the earth, Say ye to the daughter of Zion, Behold, thy salvation comes. Behold, his reward is with him, and his recompense before him.
12 И они ће се прозвати народ свети, искупљеници Господњи; а ти ћеш се прозвати: тражени, град неостављени.
And they shall call them The holy people, The redeemed of Jehovah. And thou shall be called Sought out, A city not forsaken.

< Књига пророка Исаије 62 >