Књига пророка Исаије 62
1 Сиона ради нећу умукнути, и Јерусалима ради нећу се умирити, докле не изађе као светлост правда његова и спасење се његово разгори као свећа.
For Zions Skyld vil jeg ej tie, for Jerusalems skyld ej hvile før dets Ret rinder op som Lys, som en luende Fakkel dets Frelse.
2 Тада ће видети народи правду твоју и сви цареви славу твоју, и прозваћеш се новим именом, које ће уста Господња изрећи.
Din Ret skal Folkene skue og alle Konger din Ære. Et nyt Navn giver man dig, som HERRENs Mund skal nævne.
3 И бићеш красан венац у руци Господњој и царска круна у руци Бога свог.
Og du bliver en dejlig Krone i HERRENs Hånd, et kongeligt Hovedbind i Hånden på din Gud.
4 Нећеш се више звати остављена, нити ће се земља твоја звати пустош, него ћеш се звати милина моја и земља твоја удата, јер ћеш бити мио Господу и земља ће твоја бити удата.
Du kaldes ej mer "den forladte", dit Land "den ensomme"; nej, "Velbehag" kaldes du selv, og dit Land kaldes "Hustru". Thi HERREN har Velbehag i dig, dit Land skal ægtes.
5 Јер као што се момак жени девојком, тако ће се синови твоји оженити тобом; и како се радује женик невести, тако ће се теби радовати Бог твој.
Som Ynglingen ægter en Jomfru, så din Bygmester dig, som Brudgom glædes ved Brud, så din Gud ved dig.
6 На зидовима твојим, Јерусалиме, поставих стражаре, који неће умукнути никада, ни дању ни ноћу. Који помињете Господа, немојте ћутати.
Jeg sætter Vægtere på dine Mure, Jerusalem; ingen Sinde bag eller Nat skal de tie. I, som minder HERREN, und jer ej Ro
7 И не дајте да се умукне о Њему докле не утврди и учини Јерусалим славом на земљи.
og lad ham ikke i Ro, før han bygger Jerusalem, før han får gjort Jerusalem til Pris på Jorden.
8 Закле се Господ десницом својом и крепком мишицом својом: нећу више дати жито твоје непријатељима твојим да једу, нити ће туђини пити вино твоје, око кога си се трудио;
HERREN svor ved sin højre, sin vældige Arm: Jeg giver ej mer dine Fjender dit Korn til Føde; Mosten, du sled for, skal Udlandets Sønner ej drikke;
9 Него који га жању, они ће га јести и хвалити Господа, и који га беру они ће га пити у тремовима светиње моје.
nej, de, der høster, skal spise prisende HERREN; de, der sanker, skal drikke i min hellige Forgård.
10 Прођите, прођите кроз врата, приправите пут народу; поравните, поравните пут, уклоните камење, подигните заставу народима.
Drag ud gennem Portene, drag ud, ban Folket Vej, byg Vej, byg Vej, sank alle Stenene af, rejs Banner over Folkeslagene!
11 Ево, Господ огласи до крајева земаљских; реците кћери сионској: ево, Спаситељ твој иде; ево, плата је Његова код Њега и дело Његово пред Њим.
Se, HERREN lader det høres til Jordens Ende: Sig til Zions Datter: "Se, din Frelse kommer, se, hans Løn er med ham, hans Vinding foran ham!"
12 И они ће се прозвати народ свети, искупљеници Господњи; а ти ћеш се прозвати: тражени, град неостављени.
De skal kaldes: det hellige Folk, HERRENs genløste, og du: den søgte, en By, som ej er forladt.
