Књига пророка Исаије 58

1 Вичи из грла, не устежи се, подигни глас свој као труба, и објави народу мом безакоња његова и дому Јаковљевом грехе њихове,

Возопий крепостию и не пощади: яко трубу возвыси глас твой и возвести людем Моим грехи их и дому Иаковлю беззакония их.

2 Премда ме сваки дан траже и ради су знати путеве моје, као народ који твори правду и не оставља суд Бога свог; ишту од мене судове праведне, желе приближити се к Богу.

Мене день от дне ищут и разумети пути Моя желают, яко людие правду сотворившии и суда Бога своего не оставившии: просят ныне у Мене суда праведна и приближитися ко Господу желают, глаголюще:

3 Зашто постисмо, веле, а Ти не погледа, мучисмо душе своје, а Ти не хте знати? Гле, кад постите, чините своју вољу и изгоните све шта вам је ко дужан.

что яко постихомся, и не увидел еси? Смирихом душы нашя, и не уведел еси? Во дни бо пощений ваших обретаете воли вашя, и вся подручныя вашя томите:

4 Ето постите да се прете и свађате и да бијете песницом безбожно. Немојте постити тако као данас, да би се чуо горе глас ваш.

аще в судех и сварех поститеся и биете пястьми смиреннаго, вскую Мне поститеся якоже днесь, еже услышану быти с воплем гласу вашему?

5 Такав ли је пост који изабрах да човек мучи душу своју један дан? Да савија главу своју као сита и да стере пода се кострет и пепео? То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу?

Не сицеваго поста Аз избрах и дне, еже смирити человеку душу свою: ниже аще слячеши яко серп выю твою, и вретище и пепел постелеши, ниже тако наречете пост приятен.

6 А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да разрешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам?

Не таковаго (бо) поста Аз избрах, глаголет Господь: но разрешай всяк соуз неправды, разрушай обдолжения насильных писаний, отпусти сокрушенныя во свободу и всякое писание неправедное раздери:

7 Није ли да преламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш голог, да га оденеш, и да се не кријеш од свог тела?

раздробляй алчущым хлеб твой и нищыя безкровныя введи в дом твой: аще видиши нага, одей, и от свойственных племене твоего не презри.

8 Тада ће синути видело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја, слава Господња биће ти задња стража.

Тогда разверзется рано свет твой, и изцеления твоя скоро возсияют, и предидет пред тобою правда твоя, и слава Божия оымет тя.

9 Тада ћеш призивати, и Господ ће те чути; викаћеш, и рећи ће: Ево ме. Ако избациш између себе јарам и престанеш пружати прст и говорити зло;

Тогда воззовеши, и Бог услышит тя, и еще глаголющу ти, речет: се, приидох. Аще отимеши от себе соуз и рукобиение и глагол роптания

10 И ако отвориш душу своју гладноме, и наситиш душу невољну; тада ће засјати у мраку видело твоје и тама ће твоја бити као подне.

и даси алчущему хлеб от души твоея и душу смиренную насытиши, тогда возсияет во тме свет твой, и тма твоя будет яко полудне,

11 Јер ће те Господ водити вазда, и ситиће душу твоју на суши, и кости твоје крепиће, и бићеш као врт заливен и као извор коме вода не пресише.

и будет Бог твой с тобою присно: и насытишися, якоже желает душа твоя, и кости твоя утучнеют, и будут яко вертоград напоен, и яко источник, емуже не оскуде вода: и кости твоя прозябнут яко трава, и разботеют, и наследят роды родов.

12 И твоји ће сазидати старе пустолине, и подигнућеш темеље који ће стајати од колена до колена, и прозваћеш се: Који сазида развалине и оправи путеве за насеље.

И созиждутся пустыни твоя вечныя, и будут основания твоя вечная родом родов: и прозовешися здатель оград, и стези твоя посреде упокоиши.

13 Ако одвратиш ногу своју од суботе да не чиниш шта је теби драго на мој свети дан, и ако прозовеш суботу милином, свети дан Господњи славним, и будеш га славио не идући својим путевима и не чинећи шта је теби драго, ни говорећи речи,

Аще отвратиши ногу твою от суббот, еже не творити хотений твоих в день святый, и прозовеши субботы сладостны, святы Богови твоему: не воздвигнеши ноги своея на дело, ниже возглаголеши словесе во гневе из уст твоих,

14 Тада ћеш се веселити у Господу, и извешћу те на висине земаљске, и даћу ти да једеш наследство Јакова оца свог; јер уста Господња рекоше.

и будеши уповая на Господа, и возведет тя на благоты земныя, и ухлебит тя наследием Иакова отца твоего: уста бо Господня глаголаша сия.