Књига пророка Исаије 58

1 Вичи из грла, не устежи се, подигни глас свој као труба, и објави народу мом безакоња његова и дому Јаковљевом грехе њихове,

Tha hoi hang ah, na lok to paquem hmah; mongkah tuen baktiah hang ah; kai ih kaminawk khaeah sakpazaehaih to thui paeh loe, Jakob imthung takoh khaeah zaehaihnawk to amtuengsak ah.

2 Премда ме сваки дан траже и ради су знати путеве моје, као народ који твори правду и не оставља суд Бога свог; ишту од мене судове праведне, желе приближити се к Богу.

Nihcae loe toenghaih sah kami, angmacae Sithaw mah thuih ih lok pahnawt ai kami ah oh o baktih toengah, ni thokkruek kai ang pakrong o; kai ih loklam katoeng to panoek han koeh o; toenghaih loklamnawk to ang dueng o moe, Sithaw khaeah anghnaihaih to a koeh o.

3 Зашто постисмо, веле, а Ти не погледа, мучисмо душе своје, а Ти не хте знати? Гле, кад постите, чините своју вољу и изгоните све шта вам је ко дужан.

Tipongah buhzahhaih ka sak o naah, nang khen ai loe? Tipongah pakhra patanghaih hoiah ka oh o naah, nang dawncang ai loe? tiah na thuih o, khenah, buhzahhaih niah na tamnanawk to angpho qawt ah tok na sak o sak moe, nangmacae loe kanawm ah na oh o.

4 Ето постите да се прете и свађате и да бијете песницом безбожно. Немојте постити тако као данас, да би се чуо горе глас ваш.

Khenah, nangcae loe lok angaekhaih, ban pathluem moe, maeto hoi maeto angbohhaih hoiah buhzahhaih to na sak o; nangcae ih lok to hmuensang hoiah thaih hanah, vaihni ah na sak o ih buhzahhaih baktiah buh na zaa o han om ai.

5 Такав ли је пост који изабрах да човек мучи душу своју један дан? Да савија главу своју као сита и да стере пода се кострет и пепео? То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу?

Kami maeto loe buhzah moe, poek patanghaih hoiah oh, anih loe phroh kazai baktiah zai sut moe, kazii to angzaeng hoi maiphu nuiah angsong sut, to tiah ohhaih ani to maw ka koeh ih buhzahhaih ah oh? To tiah sakhaih loe Angraeng mah tapom koi buhzahhaih ah oh, tiah thui thai tih maw?

6 А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да разрешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам?

Ka qoih ih buhzahhaih loe, Sethaih qui hoiah kangzaeng kaminawk to khramh pae moe, hmuenzit amtiksak meo, pacaekthlaek ih kaminawk to loisak pacoengah, tahnong ih quinawk khram paehaih to na ai maw?

7 Није ли да преламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш голог, да га оденеш, и да се не кријеш од свог тела?

Zok amthlam kaminawk to buh pacah moe, ohhaih ahmuen tawn ai amtang kaminawk hanah ohhaih ahmuen paek pacoengah, khukbuen tawn ai kaminawk hanah khukbuen paek moe, aimah ih acaengnawk angqoi taak ving ai ah khosakhaih hae na ai maw?

8 Тада ће синути видело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја, слава Господња биће ти задња стража.

To tiah ni na aanghaih loe akhawnbang ih ni aengh baktiah tacawt ueloe, karangah ngan na tui tih; na toenghaih to na hmaa ah caeh ueloe, Angraeng lensawkhaih mah hnukbang hoiah na pakaa tih.

9 Тада ћеш призивати, и Господ ће те чути; викаћеш, и рећи ће: Ево ме. Ако избациш између себе јарам и престанеш пружати прст и говорити зло;

To tiah na sak nahaeloe na kawkhaih lok to Angraeng mah pathim tih; na hangh naah, haeah Ka oh, tiah na naa tih. Minawk pacaekthlaekhaih tongh kaminawk ih hmuenzit to na khring pae, ban pazung hoi takhih moe, kasae thuihaihnawk to nang hmatsak,

10 И ако отвориш душу своју гладноме, и наситиш душу невољну; тада ће засјати у мраку видело твоје и тама ће твоја бити као подне.

zok amthlam kaminawk hoi pakhra patangkhang kaminawk ih angaihaihnawk to paek pacoengah, tahmenhaih palung na tawnh nahaeloe, vinghaih thungah na aanghaih to tacawt ueloe, na vinghaih loe athun ih ni aengh baktiah om tih boeh.

11 Јер ће те Господ водити вазда, и ситиће душу твоју на суши, и кости твоје крепиће, и бићеш као врт заливен и као извор коме вода не пресише.

Nang loe Angraeng mah na caeh haih poe tih, zok amthlam naah zok amhahsak ueloe, na huhongnawk to thacaksak tih; nang loe tui paek ih dum baktiah om ueloe, tui kang vai ai tuipuek baktiah na om tih.

12 И твоји ће сазидати старе пустолине, и подигнућеш темеље који ће стајати од колена до колена, и прозваћеш се: Који сазида развалине и оправи путеве за насеље.

Na caengnawk mah canghnii hoiah kapong sut ahmuen amaenawk to pakhraih o let ueloe, canghnii hoi kaom im sakhaih ahmuennawk to raemh o let tih; to naah nang loe kamro tapangnawk pakraih kami, kami ohhaih loklamnawk sah let kami, tiah kawk o tih.

13 Ако одвратиш ногу своју од суботе да не чиниш шта је теби драго на мој свети дан, и ако прозовеш суботу милином, свети дан Господњи славним, и будеш га славио не идући својим путевима и не чинећи шта је теби драго, ни говорећи речи,

Ciimcai kai ih ani ah, na koehhaih bangah na caeh ai, Sabbath ni to kahoih ah na zah, Sabbath ni loe koeh koi kaom ciimcai Angraeng ih niah oh pongah, pakoeh han oh, tiah na thuih; na koehhaih loklam ah na caeh ai, na koeh to na pakrong ai, na koeh ih lok doeh apae ai ah na oh moe, to ni to khingzahaih na paek nahaeloe,

14 Тада ћеш се веселити у Господу, и извешћу те на висине земаљске, и даћу ти да једеш наследство Јакова оца свог; јер уста Господња рекоше.

Angraeng ah anghoehaih na tawn tih; long nui ih hmuensang koekah kang ohsak moe, nam pa Jakob ih qawk hoiah kang com han, tiah Angraeng ih pakha mah thuih.