Књига пророка Исаије 50
1 Овако вели Господ: Где је распусна књига матере ваше којом је пустих? Или који је између рукодавалаца мојих коме вас продадох? Гле, за безакоња своја продадосте се и за ваше преступе би пуштена мати ваша.
Thus saith the LORD, Where is the bill of your mother’s divorcement, whom I have put away? or whom of my creditors is it to whom I have sold you? Behold, for your iniquities have ye sold yourselves, and for your transgressions is your mother put away.
2 Зашто кад дођох не би никога? Кад звах, нико се не одазва? Да није како год окраћала рука моја, те не може искупити? Или нема у мене снаге да избавим? Гле, претњом својом исушујем море; обраћам реке у пустињу да се усмрде рибе њихове зато што нестане воде, и мру од жеђи.
Why, when I came, was there no man? when I called, was there none to answer? Is my hand shortened at all, that it cannot redeem? or have I no power to deliver? behold, at my rebuke I dry up the sea, I make the rivers a wilderness: their fish stinketh, because there is no water, and dieth for thirst.
3 Облачим небеса у мрак, и кострет им дајем за покривач.
I clothe the heavens with blackness, and I make sackcloth their covering.
4 Господ Господ даде ми језик учен да умем проговорити згодну реч уморном; буди свако јутро, буди ми уши, да слушам као ученици.
The Lord GOD hath given me the tongue of the learned, that I should know how to speak a word in season to him that is weary: he awakeneth morning by morning, he awakeneth my ear to hear as the learned.
5 Господ Господ отвори ми уши, и ја се не противих, не одступих натраг.
The Lord GOD opened my ear, and I was not rebellious, neither turned backward.
6 Леђа своја подметах онима који ме бијаху и образе своје онима који ме чупаху; не заклоних лице своје од руга ни од запљувања.
I gave my back to the smiters, and my cheeks to them that plucked off the hair: I hid not my face from shame and spitting.
7 Јер ми Господ Господ помаже, зато се не осрамотих, зато ставих чело своје као кремен, и знам да се нећу постидети.
For the Lord GOD will help me; therefore shall I not be confounded: therefore have I set my face like a flint, and I know that I shall not be ashamed.
8 Близу је Онај који ме правда; ко ће се прети са мном? Станимо заједно; ко је супарник мој? Нека приступи к мени.
He is near that justifieth me; who will contend with me? let us stand together: who is my adversary? let him come near to me.
9 Гле, Господ Господ помагаће ми: ко ће ме осудити? Гле, сви ће они као хаљина оветшати, мољац ће их изјести.
Behold, the Lord GOD will help me; who is he that shall condemn me? lo, they all shall grow old as a garment; the moth shall eat them up.
10 Ко се међу вама боји Господа и слуша глас слуге Његовог? Ко ходи по мраку и нема видела, нека се узда у име Господње и нека се ослања на Бога свог.
Who is among you that feareth the LORD, that obeyeth the voice of his servant, that walketh in darkness, and hath no light? let him trust in the name of the LORD, and rely upon his God.
11 Гле, сви који ложите огањ и опасујете се искрама, идите у светлости огња свог и у искрама које распалисте. То вам је из моје руке, у мукама ћете лежати.
Behold, all ye that kindle a fire, that surround yourselves with sparks: walk in the light of your fire, and in the sparks that ye have kindled. This shall ye have of my hand; ye shall lie down in sorrow.
