Књига пророка Исаије 49
1 Послушајте ме, острва, и пазите народи далеки. Господ ме позва од утробе; од утробе матере моје помену име моје.
Listen, islands, to me; and listen, you peoples, from far: the LORD has called me from the womb; from the body of my mother has he made mention of my name:
2 И учинио је уста моја да су као оштар мач, у сену руке своје сакри ме; учинио ме је сјајном стрелом, и тулу свом сакри ме.
and he has made my mouth like a sharp sword; in the shadow of his hand, he has hidden me; and he has made me a polished arrow, in his quiver has he kept me close:
3 И рече ми: Ти си слуга мој, у Израиљу ћу се тобом прославити.
and he said to me, "You are my servant; Israel, in whom I will be glorified."
4 А ја рекох: Узалуд се трудих, узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мог.
But I said, "I have labored in vain, I have spent my strength for nothing and vanity; yet surely the justice due to me is with the LORD, and my reward with my God."
5 А сада говори Господ, који ме је саздао од утробе материне да сам Му слуга, да Му доведем натраг Јакова; ако се Израиљ и не сабере, опет ћу се прославити пред Господом, и Бог ће мој бити сила моја.
Now says the LORD who formed me from the womb to be his servant, to bring Jacob again to him, and that Israel be gathered to him; for I am honorable in the eyes of the LORD, and my God has become my strength.
6 И рече ми: Мало је да ми будеш слуга да се подигне племе Јаковљево и да се врати остатак Израиљев, него те учиних виделом народима да будеш моје спасење до крајева земаљских.
And he says, "Is it too insignificant a thing that you should be my servant to raise up the tribes of Jacob, and to restore the remnant of Israel? I will also give you as a light to the nations, that you may bring salvation to the farthest part of the earth."
7 Овако вели Господ, Избавитељ Израиљев, Светац његов, ономе кога презиру, на кога се гади народ, слузи оних који господаре: цареви ће видети и устати, и кнезови ће се поклонити ради Господа, који је веран, ради Свеца Израиљевог, који те је изабрао.
Thus says the LORD, the Redeemer of Israel, and his Holy One, to the one who is despised, to those abhorred as a nation, the servant of rulers: "Kings shall see and arise; princes, and they shall worship; because of the LORD who is faithful, even the Holy One of Israel, who has chosen you."
8 Овако вели Господ: У време милосно услиших те, и у дан спасења помогох ти; и чуваћу те и даћу те да будеш завет народу да утврдиш земљу и наследиш опустело наследство;
Thus says the LORD, "In an acceptable time I have answered you, and in a day of salvation I have helped you; and I will preserve you, and give you as a covenant to the people, to raise up the land, to make them inherit the desolate heritage:
9 Да кажеш сужњима: Изађите; онима који су у мраку: Покажите се. Они ће покрај путева пасти, и паша ће им бити по свим високим местима.
saying to those who are bound, 'Come out.'; to those who are in darkness, 'Show yourselves.' "They shall feed in the ways, and on all bare heights shall be their pasture.
10 Неће бити гладни ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора водених проводиће их.
They shall not hunger nor thirst; neither shall the heat nor sun strike them: for he who has mercy on them will lead them, even by springs of water he will guide them.
11 И све горе своје обратићу у путеве, и стазе ће моје бити повишене.
I will make all my mountains a way, and my highways shall be exalted.
12 Гле, ови ће из далека доћи, гле, и они од севера и од запада, и они из земље синске.
Look, these shall come from far; and look, these from the north and from the west; and these from the land of Syene."
13 Певајте, небеса, и весели се, земљо, подвикујте, горе, весело; јер Господ утеши свој народ, и на невољнике своје смилова се.
Sing, heavens; and be joyful, earth; and break forth into singing, mountains: for the LORD has comforted his people, and will have compassion on his afflicted.
14 Али Сион рече: Остави ме Господ, и заборави ме Господ.
But Zion said, "The LORD has forsaken me, and my Lord has forgotten me."
15 Може ли жена заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе.
"Can a woman forget her nursing child, that she should not have compassion on the son of her womb? Yes, these may forget, yet I will not forget you.
16 Гле, на длановима сам те изрезао; зидови су твоји једнако преда мном.
Look, I have inscribed you on the palms of my hands; your walls are continually before me.
17 Похитаће синови твоји, а који те раскопаваше и пустошише, отићи ће од тебе.
Your builders hurry; your destroyers and those who devastated you shall depart from you.
18 Подигни очи своје унаоколо, и види: сви се они скупљају и иду к теби. Тако био ја жив, вели Господ, свима њима као накитом заоденућеш се, и уресићеш се њима као невеста.
Lift up your eyes all around, and see: all these gather themselves together, and come to you. As I live," says the LORD, "you shall surely clothe yourself with them all as with an ornament, and dress yourself with them, like a bride.
19 Јер развалине твоје и пустолине и потрвена земља твоја биће тада тесна за становнике кад се удаље они који те прождираше.
"For, as for your waste and your desolate places, and your land that has been destroyed, surely now you shall be too small for the inhabitants, and those who swallowed you up shall be far away.
20 И деца коју ћеш имати, пошто си била без деце, рећи ће да чујеш: Тесно ми је ово место, помакни се да се могу настанити.
The children of your bereavement shall yet say in your ears, The place is too small for me; give place to me that I may dwell.
21 А ти ћеш рећи у срцу свом: Ко ми их роди, јер бејах сирота и инокосна, заробљена и прогнана? И ко их отхрани? Ето, ја бејах остала сама, а где они беху?
Then you will say in your heart, 'Who has conceived these for me, since I have been bereaved of my children, and am solitary, an exile, and wandering back and forth? Who has brought up these? Look, I was left alone; these, where were they?'"
22 Овако вели Господ Господ: Ево, подигнућу руку своју к народима, и к племенима ћу подигнути заставу своју, и донеће синове твоје у наручју, и кћери твоје на раменима ће се носити.
Thus says the LORD, "Look, I will lift up my hand to the nations, and set up my banner to the peoples; and they shall bring your sons in their bosom, and your daughters shall be carried on their shoulders.
23 И цареви ће бити хранитељи твоји и царице њихове твоје дојкиње, и клањаће ти се лицем до земље, и прах с ногу твојих лизаће, и познаћеш да сам ја Господ, и да се неће осрамотити они који мене чекају.
Kings shall be your nursing fathers, and their queens your nursing mothers: they shall bow down to you with their faces to the earth, and lick the dust of your feet; and you shall know that I am the LORD; and those who wait for me shall not be disappointed."
24 Хоће ли се јунаку узети плен и хоће ли се отети робље праведноме?
Shall the prey be taken from the mighty, or the captives of a tyrant be delivered?
25 Јер овако говори Господ: и робље јунаку узеће се и плен јакоме отеће се, јер ћу се ја прети с онима који се с тобом пру, и синове твоје ја ћу избавити;
But thus says the LORD, "Even the captives of the mighty shall be taken away, and the prey of the tyrant shall be delivered; for I will contend with him who contends with you, and I will save your children.
26 И који ти криво чине, нахранићу их њиховим месом и опиће се својом крвљу као новим вином; и познаће свако тело да сам ја Господ Спаситељ твој и Избавитељ твој, јаки Бог Јаковљев.
I will feed those who oppress you with their own flesh; and they shall be drunk with their own blood, as with sweet wine: and all flesh shall know that I, the LORD, am your Savior, and your Redeemer, the Mighty One of Jacob."
