Књига пророка Исаије 47
1 Сиђи и седи у прах, девојко, кћери вавилонска; седи на земљу, нема престола, кћери халдејска; јер се нећеш више звати нежна и љупка.
“Come down, and sit in the dust, virgin daughter of Babylon [Confusion]. Sit on the ground without a throne, daughter of the Chaldeans [Descendants of Loving-kindness]. For you will no longer be called tender and delicate.
2 Узми жрвње, и мељи брашно, откриј косу своју, изуј се, загали ноге, иди преко река.
Take the millstones, and grind flour. Remove your veil, lift up your skirt, uncover your legs, and wade through the rivers.
3 Откриће се голотиња твоја, и видеће се срамота твоја; осветићу се, и нико ми неће сметати.
Your nakedness will be uncovered. Yes, your shame will be seen. I will take vengeance, and will spare no one.”
4 Име је Избавитељу нашем Господ над војскама, Светац Израиљев.
Our Redeemer, Adonai Tzva'ot [Yahweh Commander of heaven’s armies] is his name, is haKadosh Isra'el [the Holy One of God prevails].
5 Седи ћутећи, и уђи у таму, кћери халдејска; јер се нећеш више звати госпођа царствима.
“Sit in silence, and go into darkness, daughter of the Chaldeans [Descendants of Loving-kindness]. For you shall no longer be called the mistress of kingdoms.
6 Разгневих се на народ свој, оскврних наследство своје и предадох га теби у руке; а ти им не показа милост; на старце си метала претешки јарам свој;
I was angry with my people. I profaned my inheritance, and gave them into your hand. You showed them no rachamim ·merciful loves·. You laid a very heavy yoke on the aged.
7 И говорила си: Довека ћу бити госпођа; али никад ниси то узимала на ум, нити си помишљала шта ће бити на послетку.
You said, ‘I will be a princess forever;’ so that you did not lay these things to your heart, nor did you remember the results.
8 Сада дакле чуј ово, која живиш у сластима и без бриге седиш и говориш у срцу свом: Ја сам, и нема друге осим мене, нећу бити удовица нити ћу осиротети.
“Now therefore sh'ma ·hear obey· this, you who are given to pleasures, who sit securely, who say in your heart, ‘I am, and there is no one else besides me. I shall not sit as a widow, neither shall I know the loss of children.’
9 То ће ти обоје доћи уједанпут, у исти дан, да осиротиш и обудовиш, доћи ће ти потпуно, ради мноштва чини твојих и ради велике силе чарања твог.
But these two things shall come to you in a moment in one day, the loss of children and widowhood. They will come on you in their full measure, in the multitude of your sorceries, and the great abundance of your enchantments.
10 Јер си се поуздала у злоћу своју говорећи: Нико ме не види. Мудрост твоја и знање твоје преварише те, те си говорила у срцу свом: Ја сам, и осим мене нема друге.
For you have trusted in your wickedness. You have said, ‘No one sees me.’ Your wisdom and your knowledge has perverted you. You have said in your heart, ‘I am, and there is no one else besides me.’
11 Зато ће доћи на те зло, а нећеш знати одакле излази, и попашће те невоља, да је нећеш моћи одбити, и доћи ће на те уједанпут погибао, за коју нећеш знати.
Therefore disaster will come on you. You won’t know when it dawns. Mischief will fall on you. You won’t be able to put it away. Desolation will come on you suddenly, which you don’t understand.
12 Стани сада с врачањем својим и с мноштвом чини својих, око којих си се трудила од младости своје, не би ли се помогла, не би ли се окрепила.
“Stand now with your enchantments, and with the multitude of your sorceries, in which you have labored from your youth; as if you might profit; as if you might prevail.
13 Уморила си се од мноштва намера својих; нека стану сада звездари, који гледају звезде, који проричу сваког месеца, и нека те сачувају од оног што ће доћи на те.
You are wearied in the multitude of your counsels. Now let the astrologers, the stargazers, and the monthly prognosticators, stand up and save you from the things that will come on you.
14 Гле, они су као плева, огањ ће их спалити, ни сами себе неће избавити из пламена; неће остати угља да се ко огреје, ни огња да би се поседело код њега.
Behold, they shall are like stubble. The fire will burn them. They won’t deliver themselves from the power of the flame. It won’t be a coal to warm at or a fire to sit by.
15 Такви ће бити они с којима си се трудила и с којима си трговала од младости своје, разбећи ће се сваки на своју страну; неће бити никога да те избави.
The things that you labored in will be like this: those who have trafficked with you from your youth will each wander in his own way. There will be no one to save you.
