Књига пророка Исаије 46
1 Паде Вил, извали се Нево; ликови њихови метнуше се на животињу и на стоку; шта носите, тешко је, и умориће.
Bel boweth down, Nebo stoopeth, their idols were upon the beasts, and upon the cattle: your carriages [were] heavy loaden; [they are] a burden to the weary [beast].
2 Извалише се, падоше сви, не могоше избавити товар, него и сами одоше у ропство.
They stoop, they bow down together; they could not deliver the burden, but themselves are gone into captivity.
3 Слушајте ме, доме Јаковљев и сви који сте остали од дома Израиљевог, које носим од утробе, које држим од рођења.
Hearken unto me, O house of Jacob, and all the remnant of the house of Israel, which are borne [by me] from the belly, which are carried from the womb:
4 И до старости ваше ја ћу бити исти, и ја ћу вас носити до седог века; ја сам створио и ја ћу носити, ја ћу вас носити и избавићу.
And [even] to [your] old age I [am] he; and [even] to hoar hairs will I carry [you: ] I have made, and I will bear; even I will carry, and will deliver [you].
5 С ким ћете ме изједначити и упоредити? Кога ћете ми узети за прилику да би био као ја?
To whom will ye liken me, and make [me] equal, and compare me, that we may be like?
6 Просипају злато из тобоца и мере сребро на мерила, плаћају златару да начини од њега бога, пред којим падају и клањају се.
They lavish gold out of the bag, and weigh silver in the balance, [and] hire a goldsmith; and he maketh it a god: they fall down, yea, they worship.
7 Мећу га на раме и носе га, и постављају га на место његово, те стоји и не миче се с места свог; ако га ко зове, не одзива се нити га избавља из невоље његове.
They bear him upon the shoulder, they carry him, and set him in his place, and he standeth; from his place shall he not remove: yea, [one] shall cry unto him, yet can he not answer, nor save him out of his trouble.
8 Памтите то, и покажите се да сте људи, узмите на ум, преступници!
Remember this, and shew yourselves men: bring [it] again to mind, O ye transgressors.
9 Памтите шта је било од старине; јер сам ја Бог, и нема другог Бога, и нико није као ја,
Remember the former things of old: for I [am] God, and [there is] none else; [I am] God, and [there is] none like me,
10 Који од почетка јављам крај и издалека шта још није било; који кажем: намера моја стоји и учинићу све што ми је воља.
Declaring the end from the beginning, and from ancient times [the things] that are not [yet] done, saying, My counsel shall stand, and I will do all my pleasure:
11 Зовем с истока птицу и из далеке земље човека који ће извршити шта сам наумио. Рекох и довешћу то, наумих и учинићу.
Calling a ravenous bird from the east, the man that executeth my counsel from a far country: yea, I have spoken [it], I will also bring it to pass; I have purposed [it], I will also do it.
12 Слушајте ме, који сте упорног срца, који сте далеко од правде.
Hearken unto me, ye stouthearted, that [are] far from righteousness:
13 Приближих правду своју, није далеко, и спасење моје неће одоцнити, јер ћу у Сиону поставити спасење, у Израиљу славу своју.
I bring near my righteousness; it shall not be far off, and my salvation shall not tarry: and I will place salvation in Zion for Israel my glory.
