Књига пророка Исаије 44
1 Али сада чуј, Јакове, слуго мој, и Израиљу, кога изабрах.
Yet sh'ma ·hear obey· now, Jacob [Supplanter] my servant, and Israel [God prevails], whom I have chosen.
2 Овако вели Господ, који те је створио и саздао од утробе материне, и који ти помаже: не бој се, слуго мој Јакове, и мили, кога изабрах.
This is what Adonai who made you, and formed you from the womb, who will help you says: “Don’t be afraid, Jacob [Supplanter] my servant; and you, Jeshurun [Upright one], whom I have chosen.
3 Јер ћу излити воду на жеднога и потоке на суву земљу, излићу Дух свој на семе твоје и благослов свој на твоје натражје.
For I will pour water on him who is thirsty, and streams on the dry ground. I will pour my Ruach ·Spirit, Breath· on your descendants, and my blessing on your offspring:
4 И процветаће као у трави, као врбе покрај потока.
and they will spring up among the grass, as willows by the watercourses.
5 Овај ће рећи: Ја сам Господњи, а онај ће се звати по имену Јаковљевом, а други ће се писати својом руком Господњи, и презиваће се именом Израиљевим.
One will say, ‘I am Adonai’s;’ and another will be called by the name of Jacob [Supplanter]; and another will write with his hand ‘to Adonai,’ and honor the name of Israel [God prevails].”
6 Овако говори Господ Цар Израиљев и Избавитељ његов, Господ над војскама: ја сам први и ја сам последњи, и осим мене нема Бога.
This is what Adonai, the King of Israel [God prevails], and his Redeemer, Adonai Tzva'ot [Yahweh Commander of heaven’s armies], says: “I am the first א (Aleph) Α (Alpha), and I am the last ת (Tav) Ω (Omega); and besides me there are no elohim ·gods, judges·.
7 И ко као ја оглашује и објављује ово, или ми уређује откако населих стари народ? Нека им јави шта ће бити и шта ће доћи.
Who is like me? Who will call, and will declare it, and set it in order for me, since I established the ancient people? Let them declare the things that are coming, and that will happen.
8 Не бојте се и не плашите се; нисам ли ти давно казао и објавио? Ви сте ми сведоци; има ли Бога осим мене? Да, нема стене, не знам ни једне.
Don’t fear, neither be afraid. Haven’t I sh'ma ·heard obeyed, declared· it to you long ago, and shown it? You are my witnesses. Is there a God besides me? Indeed, there is not. I don’t know any other Rock.”
9 Који граде резане ликове, сви су ништа, и миле ствари њихове не помажу ништа, и оне су им сведоци да не виде и не разумеју, да би се посрамили.
Everyone who makes an engraved image is vain. The things that they delight in will not profit. Their own witnesses don’t see, nor know, that they may be disappointed.
10 Ко гради бога и лије лик, није ни на какву корист.
Who has fashioned a deity, or molds an image that is profitable for nothing?
11 Гле, сви ће се другови његови посрамити, и уметници више од других људи; нека се скупе сви и стану, биће их страх и посрамиће се сви.
Behold, all his fellows will be disappointed; and the workmen are mere men. Let them all be gathered together. Let them stand up. They will fear. They will be put to shame together.
12 Ковач клештима ради на живом угљевљу, и кује чекићем, и ради снагом своје руке, гладује, те изнемогне, и не пије воде, те сустане.
The blacksmith takes an ax, works in the coals, fashions it with hammers, and works it with his strong arm. He is hungry, and his strength fails; he drinks no water, and is faint.
13 Дрводеља растеже врпцу и бележи црвенилом, теше и заокружује, и начиња као лик човечји, као лепог човека, да стоји у кући.
The carpenter stretches out a line. He marks it out with a pencil. He shapes it with planes. He marks it out with compasses, and shapes it like the figure of a man, with the beauty of a man, to reside in a house.
14 Сече себи кедре, и узима чесевину и храст или шта је најчвршће међу дрвећем шумским; сади јасен, и од дажда расте.
He cuts down cedars for himself, and takes the cypress and the oak, and strengthens for himself one among the trees of the forest. He plants a cypress tree, and the rain nourishes it.
15 И бива човеку за огањ, и узме га, те се греје; упали га, те пече хлеб; и још гради од њега бога и клања му се; гради од њега лик резан, и пада на колена пред њим.
Then it will be for a man to burn; and he takes some of it, and warms himself. Yes, he burns it, and bakes bread. Yes, he makes a deity, and worships it; he makes it an engraved image, and falls down to it.
16 Половину ложи на огањ, уз половину једе месо испекавши печење, и бива сит, и греје се и говори: Аха, огрејах се, видех огањ.
He burns part of it in the fire. With part of it, he eats meat. He roasts a roast, and is satisfied. Yes, he warms himself, and says, “Aha! I am warm. I have seen the fire.”
17 А од остатка гради бога, резан лик свој, пада пред њим на колена и клања се, и моли му се и говори: Избави ме, јер си ти бог мој.
The rest of it he makes into a deity, even his engraved image. He bows down to it and worships, and prays to it, and says, “Deliver me; for you are my deity!”
18 Не знају, нити разумеју, јер су им очи заслепљене да не виде, и срца, да не разумеју.
They don’t know, neither do they consider: for he has shut their eyes, that they can’t see; and their hearts, that they can’t understand.
19 Нити узимају на ум, нема знања ни разума да би који рекао: Половину овог спалих на огањ, и на угљу од њега испекох хлеб, испекох месо и једох; и од остатка еда ли ћу начинити гад, и пању дрвеном хоћу ли се клањати?
No one thinks, neither is there knowledge nor understanding to say, “I have burned part of it in the fire. Yes, I have also baked bread on its coals. I have roasted meat and eaten it. Shall I make the rest of it into an abomination? Shall I bow down to a tree trunk?”
20 Такав се храни пепелом, преварено срце заводи га да не може избавити душу своју, нити рећи: Није ли лаж што ми је у десници?
He feeds on ashes. A deceived heart has turned him aside; and he can’t deliver his soul, nor say, “Is not there a lie in my right hand?”
21 Памти то, Јакове и Израиљу, јер си мој слуга; ја сам те саздао, слуга си мој, Израиљу, нећу те заборавити.
Remember these things, Jacob [Supplanter] and Israel [God prevails]; for you are my servant. I have formed you. You are my servant. Israel [God prevails], you will not be forgotten by me.
22 Расућу као облак преступе твоје, и грехе твоје као маглу; врати се к мени, јер сам те избавио.
I have blotted out, as a thick cloud, your rebellious breaches of relationships, and, as a cloud, your habitual sins ·missing the marks·. Teshuvah ·Completely return· to me, for I have redeemed you.
23 Певајте, небеса, јер Господ учини, подвикујте, низине земаљске, попевајте, горе, шуме и сва дрва у њима, јер избави Господ Јакова и прослави се у Израиљу.
Sing, you heavens, for Adonai has done it! Shout, you lower parts of the earth! Break out into singing, you mountains, O forest, all of your trees, for Adonai has redeemed Jacob [Supplanter], and will glorify himself in Israel [God prevails].
24 Овако говори Господ, Избавитељ твој, који те је саздао од утробе материне: ја Господ начиних све: разапех небо сам, распрострех земљу сам собом;
Adonai, your Redeemer, and he who formed you from the womb says: “I am Adonai, who makes all things; who alone stretches out the heavens; who spreads out the earth by myself;
25 Уништавам знаке лажљивцима, и враче обезумљујем, враћам натраг мудраце, и претварам мудрост њихову у лудост;
who frustrates the signs of the liars, and makes diviners mad; who turns wise men backward, and makes their knowledge foolish;
26 Потврђујем реч слуге свог, и навршујем савет гласника својих; говорим Јерусалиму: Населићеш се, и градовима Јудиним: Сазидаћете се; и пустолине њихове подигнућу;
who confirms the word of his servant, and performs the counsel of his messengers; who says of Jerusalem [City of peace], ‘She will be inhabited;’ and of the cities of Judah [Praised], ‘They will be built,’ and ‘I will raise up its waste places;’
27 Говорим дубини: Пресахни и исушићу реке твоје;
who says to the deep, ‘Be dry,’ and ‘I will dry up your rivers;’
28 Говорим Киру: Пастир си мој; и извршиће сву вољу моју, и казаће Јерусалиму: Сазидаћеш се, и цркви: Основаћеш се.
Who says of Cyrus [Sun], ‘He is my shepherd, and shall perform all my pleasure,’ even saying of Jerusalem [City of peace], ‘She will be built;’ and of the temple, ‘Your foundation will be laid.’”
