Књига пророка Исаије 43
1 Али сада овако вели Господ, који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си.
И ныне сице глаголет Господь Бог сотворивый тя, Иакове, и создавый тя, Израилю: не бойся, яко избавих тя, прозвах тя именем твоим: Мой еси ты.
2 Кад пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко река, неће те потопити; кад пођеш кроз огањ, нећеш изгорети и неће те пламен опалити.
И аще преходиши сквозе воду, с тобою есмь, и реки не покрыют тебе: и аще скозе огнь пройдеши, не сожжешися, и пламень не опалит тебе,
3 Јер сам ја Господ, Бог твој, Светац Израиљев, Спаситељ твој; дадох у откуп за те Мисир, Етиопску и Севу место тебе.
яко Аз Господь Бог твой, Святый Израилев, Спасаяй тя: сотворих премену твою Египет и Ефиопию, и Соину за тя.
4 Откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих; и дадох људе за те и народе за душу твоју.
Отнелиже честен был еси предо Мною, прославился еси, и Аз тя возлюбих, и дам человеки за тебе и князи за главу твою.
5 Не бој се, јер сам ја с тобом; од истока ћу довести семе твоје, и од запада сабраћу те.
Не бойся, яко с тобою есмь: от восток приведу семя твое и от запад соберу тя:
6 Казаћу северу: Дај, и југу: Не брани; доведи синове моје из далека и кћери моје с крајева земаљских,
реку северу: приведи: и ливу: не возбраняй, приведи сыны Моя от земли дальния и дщери Моя от краев земных,
7 Све, који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних.
всех, елицы нарицаются именем Моим: во славе бо Моей устроих его и создах его и сотворих и.
8 Изведи народ слепи који има очи, и глуви који има уши.
И изведох люди слепы, и очи суть такожде слепы, и глуси ушы имущии.
9 Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напред казао то или нам казао шта је било пре? Нека доведу сведоке своје и оправдају се; или нека чују, и кажу: Истина је.
Вси языцы собрашася вкупе, и соберутся князи от них. Кто возвестит сия? Или яже исперва кто возвестит вам? Да приведут свидетели своя и оправдятся, и да услышат и да рекут истину.
10 Ви сте моји сведоци, вели Господ, и слуга мој кога изабрах, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја; пре мене није било Бога нити ће после мене бити.
Будите Ми свидетелие, и Аз свидетель, глаголет Господь Бог, и отрок Мой, егоже избрах, да увесте и веруете Ми и уразумеете, яко Аз есмь: прежде Мене не бысть ин Бог, и по Мне не будет.
11 Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема Спаситеља.
Аз Бог, и несть разве Мене Спасаяй.
12 Ја објавих, и спасох, и напред казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог.
Аз возвестих и спасох, укорих, и не бе в вас чуждий: вы Мне свидетелие, и Аз свидетель, глаголет Господь Бог,
13 Ја сам од пре него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести?
еще от начала, и несть изимаяй от руку Моею: сотворю, и кто отвратит е?
14 Овако говори Господ Избавитељ ваш, Светац Израиљев: Вас ради послаћу у Вавилон и побацаћу све преворнице, и Халдејце с лађама, којима се хвале.
Тако глаголет Господь Бог, Избавляяй вас, Святый Израилев: вас ради послю в Вавилон и воздвигну вся бежащыя, и Халдее в кораблех свяжутся.
15 Ја сам Господ Светац ваш, Створитељ Израиљев, цар ваш.
Аз Господь Бог Святый ваш, показавый Израиля Царя вашего.
16 Овако говори Господ који је начинио по мору пут и по силним водама стазу,
Сице глаголет Господь, даяй путь по морю и по воде сильне стезю:
17 Који изводи кола и коње, војску и силу, да сви попадају и не могу устати, да се угасе као што се гаси свештило:
изводяй колесницы и кони и народ силен: но успоша и не востанут, угасоша аки лен угашен.
18 Не помињите шта је пре било и не мислите о старим стварима.
Не поминайте первых, и ветхих не помышляйте,
19 Ево, ја ћу учинити ново, одмах ће настати; нећете ли га познати? Још ћу начинити у пустињи пут, реке у сувој земљи.
се, Аз творю новая, яже ныне возсияют, и увесте я: и сотворю в пустыни путь и в безводней реки.
20 Славиће ме звери пољске, змајеви и сове, што сам извео у пустињу воде, реке у земљи сувој, да напојим народ свој, изабраника свог.
Возблагословят Мя зверие селнии, сирини и дщери струфовы: яко дах в пустыни воду и реки в безводней, напоити род Мой избранный,
21 Народ који саздах себи, приповедаће хвалу моју.
люди Моя, яже снабдех, добродетели Моя поведати.
22 А ти, Јакове, не призива ме, и бејах ти досадан, Израиљу.
Не ныне призвах тебе, Иакове, ниже трудитися сотворих тя, Израилю.
23 Ниси ми принео јагњета на жртву паљеницу, и жртвама својим ниси ме почастио; нисам те нагонио да ми служиш приносима, нити сам те трудио да ми кадиш.
Не принесл еси Мне овец твоих всесожжения твоего, ни в жертвах твоих прославил Мя еси, не поработих тя в жертвах, ниже утруждена сотворих тя в Ливане:
24 Ниси ми купио за новце када, нити си ме претилином жртава својих наситио, него си ме мучио својим гресима, и досадио си ми безакоњем својим.
не купил еси Мне на сребро фимиама, ниже тука треб твоих возжелах, но во гресех твоих стал еси предо Мною и в неправдах твоих.
25 Ја, ја сам бришем твоје преступе себе ради, и грехе твоје не помињем.
Аз есмь, Аз есмь заглаждаяй беззакония твоя Мене ради и грехи твоя, и не помяну.
26 Опомени ме, да се судимо, казуј, да се оправдаш.
Ты же помяни, и да судимся: глаголи ты беззакония твоя прежде, да оправдишися.
27 Отац твој први сагреши, и учитељи твоји скривише ми.
Отцы ваши первии согрешиша, и князи ваши беззаконноваша на Мя.
28 Зато ћу избацити из светиње кнезове, и даћу Јакова у проклетство и Израиља у срамоту.
И оскверниша князи святая Моя, и дах погубити Иакова и Израиля во укоризну.
