Књига пророка Исаије 43
1 Али сада овако вели Господ, који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си.
But now thus saith the LORD that created thee, O Jacob, and he that formed thee, O Israel: Fear not, for I have redeemed thee; I have called thee by thy name, thou art mine.
2 Кад пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко река, неће те потопити; кад пођеш кроз огањ, нећеш изгорети и неће те пламен опалити.
When thou passest through the waters, I will be with thee; and through the rivers, they shall not overflow thee: when thou walkest through the fire, thou shalt not be burned; neither shall the flame kindle upon thee.
3 Јер сам ја Господ, Бог твој, Светац Израиљев, Спаситељ твој; дадох у откуп за те Мисир, Етиопску и Севу место тебе.
For I am the LORD thy God, the Holy One of Israel, thy saviour; I have given Egypt as thy ransom, Ethiopia and Seba for thee.
4 Откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих; и дадох људе за те и народе за душу твоју.
Since thou hast been precious in my sight, [and] honourable, and I have loved thee; therefore will I give men for thee, and peoples for thy life.
5 Не бој се, јер сам ја с тобом; од истока ћу довести семе твоје, и од запада сабраћу те.
Fear not; for I am with thee: I will bring thy seed from the east, and gather thee from the west;
6 Казаћу северу: Дај, и југу: Не брани; доведи синове моје из далека и кћери моје с крајева земаљских,
I will say to the north, Give up; and to the south, Keep not back; bring my sons from far, and my daughters from the end of the earth;
7 Све, који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних.
every one that is called by my name, and whom I have created for my glory; I have formed him; yea, I have made him.
8 Изведи народ слепи који има очи, и глуви који има уши.
Bring forth the blind people that have eyes, and the deaf that have ears.
9 Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напред казао то или нам казао шта је било пре? Нека доведу сведоке своје и оправдају се; или нека чују, и кажу: Истина је.
Let all the nations be gathered together, and let the peoples be assembled: who among them can declare this, and shew us former things? let them bring their witnesses, that they may be justified: or let them hear, and say, It is truth.
10 Ви сте моји сведоци, вели Господ, и слуга мој кога изабрах, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја; пре мене није било Бога нити ће после мене бити.
Ye are my witnesses, saith the LORD, and my servant whom I have chosen: that ye may know and believe me, and understand that I am he; before me there was no God formed, neither shall there be after me.
11 Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема Спаситеља.
I, even I, am the LORD; and beside me there is no saviour.
12 Ја објавих, и спасох, и напред казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог.
I have declared, and I have saved, and I have shewed, and there was no strange [god] among you: therefore ye are my witnesses, saith the LORD, and I am God.
13 Ја сам од пре него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести?
Yea, since the day was I am he; and there is none that can deliver out of my hand: I will work, and who shall let it?
14 Овако говори Господ Избавитељ ваш, Светац Израиљев: Вас ради послаћу у Вавилон и побацаћу све преворнице, и Халдејце с лађама, којима се хвале.
Thus saith the LORD, your redeemer, the Holy One of Israel: For your sake I have sent to Babylon, and I will bring down all of them as fugitives, even the Chaldeans, in the ships of their rejoicing.
15 Ја сам Господ Светац ваш, Створитељ Израиљев, цар ваш.
I am the LORD, your Holy One, the Creator of Israel, your King.
16 Овако говори Господ који је начинио по мору пут и по силним водама стазу,
Thus saith the LORD, which maketh a way in the sea, and a path in the mighty waters;
17 Који изводи кола и коње, војску и силу, да сви попадају и не могу устати, да се угасе као што се гаси свештило:
which bringeth forth the chariot and horse, the army and the power; they lie down together, they shall not rise; they are extinct, they are quenched as flax:
18 Не помињите шта је пре било и не мислите о старим стварима.
Remember ye not the former things, neither consider the things of old.
19 Ево, ја ћу учинити ново, одмах ће настати; нећете ли га познати? Још ћу начинити у пустињи пут, реке у сувој земљи.
Behold, I will do a new thing; now shall it spring forth; shall ye not know it? I will even make a way in the wilderness, and rivers in the desert.
20 Славиће ме звери пољске, змајеви и сове, што сам извео у пустињу воде, реке у земљи сувој, да напојим народ свој, изабраника свог.
The beasts of the field shall honour me, the jackals and the ostriches: because I give waters in the wilderness, and rivers in the desert, to give drink to my people, my chosen:
21 Народ који саздах себи, приповедаће хвалу моју.
the people which I formed for myself, that they might set forth my praise.
22 А ти, Јакове, не призива ме, и бејах ти досадан, Израиљу.
Yet thou hast not called upon me, O Jacob; but thou hast been weary of me, O Israel.
23 Ниси ми принео јагњета на жртву паљеницу, и жртвама својим ниси ме почастио; нисам те нагонио да ми служиш приносима, нити сам те трудио да ми кадиш.
Thou hast not brought me the small cattle of thy burnt offerings; neither hast thou honoured me with thy sacrifices. I have not made thee to serve with offerings, nor wearied thee with frankincense.
24 Ниси ми купио за новце када, нити си ме претилином жртава својих наситио, него си ме мучио својим гресима, и досадио си ми безакоњем својим.
Thou hast bought me no sweet cane with money, neither hast thou filled me with the fat of thy sacrifices: but thou hast made me to serve with thy sins, thou hast wearied me with thine iniquities.
25 Ја, ја сам бришем твоје преступе себе ради, и грехе твоје не помињем.
I, even I, am he that blotteth out thy transgressions for mine own sake; and I will not remember thy sins.
26 Опомени ме, да се судимо, казуј, да се оправдаш.
Put me in remembrance; let us plead together: set thou forth [thy cause], that thou mayest be justified.
27 Отац твој први сагреши, и учитељи твоји скривише ми.
Thy first father sinned, and thine interpreters have transgressed against me.
28 Зато ћу избацити из светиње кнезове, и даћу Јакова у проклетство и Израиља у срамоту.
Therefore I will profane the princes of the sanctuary, and I will make Jacob a curse, and Israel a reviling.
