Књига пророка Исаије 43
1 Али сада овако вели Господ, који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си.
But now Adonai who created you, Jacob [Supplanter], and he who formed you, Israel [God prevails] says: “Don’t be afraid, for I have redeemed you. I have called you by your name. You are mine.
2 Кад пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко река, неће те потопити; кад пођеш кроз огањ, нећеш изгорети и неће те пламен опалити.
When you pass through the waters, I will be with you; and through the rivers, they will not overflow you. When you walk through the fire, you will not be burned, and flame will not scorch you.
3 Јер сам ја Господ, Бог твој, Светац Израиљев, Спаситељ твој; дадох у откуп за те Мисир, Етиопску и Севу место тебе.
For I am Adonai your God, haKadosh Isra'el [the Holy One of God prevails], the One who saves you. I have given Egypt [Abode of slavery] as your ransom, Ethiopia and Seba in your place.
4 Откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих; и дадох људе за те и народе за душу твоју.
Since you have been precious and honored in my sight, and I have 'ahav ·affectionately loved· you; therefore I will give people in your place, and nations instead of your life.
5 Не бој се, јер сам ја с тобом; од истока ћу довести семе твоје, и од запада сабраћу те.
Don’t be afraid; for I am with you. I will bring your offspring from the east, and gather you from the west.
6 Казаћу северу: Дај, и југу: Не брани; доведи синове моје из далека и кћери моје с крајева земаљских,
I will tell the north, ‘Give them up!’ and tell the south, ‘Don’t hold them back! Bring my sons from far, and my daughters from the ends of the earth—
7 Све, који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних.
everyone who is called by my name, and whom I have created for my kavod ·weighty glory·, whom I have formed, yes, whom I have made.’”
8 Изведи народ слепи који има очи, и глуви који има уши.
Bring out the blind people who have eyes, and the deaf who have ears.
9 Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напред казао то или нам казао шта је било пре? Нека доведу сведоке своје и оправдају се; или нека чују, и кажу: Истина је.
Let all the nations be gathered together, and let the peoples be assembled. Who among them can declare this, and sh'ma ·hear obey, declare· us former things? Let them bring their witnesses, that they may be justified; or let them sh'ma ·hear obey·, and say, “That is true.”
10 Ви сте моји сведоци, вели Господ, и слуга мој кога изабрах, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја; пре мене није било Бога нити ће после мене бити.
“You are my witnesses,” says Adonai, “With my servant whom I have chosen; that you may know and trust me, and understand that I am he. Before me there was no deity formed, neither will there be after me.
11 Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема Спаситеља.
I myself am Adonai; and besides me there is no one providing salvation.
12 Ја објавих, и спасох, и напред казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог.
I have declared, I have saved, and I have sh'ma ·heard obeyed·; and there was no strange deity among you. Therefore you are my witnesses,” says Adonai, “and I am God.
13 Ја сам од пре него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести?
Yes, since the day was I am he; and there is no one who can deliver out of my hand. I will work, and who can hinder it?”
14 Овако говори Господ Избавитељ ваш, Светац Израиљев: Вас ради послаћу у Вавилон и побацаћу све преворнице, и Халдејце с лађама, којима се хвале.
Adonai, your Redeemer, haKadosh Isra'el [the Holy One of God prevails] says: “For your sake, I have sent to Babylon [Confusion], and I will bring all of them down as fugitives, even the Chaldeans [Descendants of Loving-kindness], in the ships of their rejoicing.
15 Ја сам Господ Светац ваш, Створитељ Израиљев, цар ваш.
I am Adonai, your Holy One, the Creator of Israel [God prevails], your King.”
16 Овако говори Господ који је начинио по мору пут и по силним водама стазу,
Adonai, who makes a way in the sea, and a path in the mighty waters says:
17 Који изводи кола и коње, војску и силу, да сви попадају и не могу устати, да се угасе као што се гаси свештило:
who brings out the chariot and horse, the army and the mighty man (they lie down together, they shall not rise; they are extinct, they are quenched like a wick):
18 Не помињите шта је пре било и не мислите о старим стварима.
“Don’t remember the former things, and don’t consider the things of old.
19 Ево, ја ћу учинити ново, одмах ће настати; нећете ли га познати? Још ћу начинити у пустињи пут, реке у сувој земљи.
Behold, I will do a new thing. It springs out now. Don’t you know it? I will even make a way in the wilderness, and rivers in the desert.
20 Славиће ме звери пољске, змајеви и сове, што сам извео у пустињу воде, реке у земљи сувој, да напојим народ свој, изабраника свог.
The animals of the field shall honor me, the jackals and the ostriches; because I give water in the wilderness and rivers in the desert, to give drink to my people, my chosen,
21 Народ који саздах себи, приповедаће хвалу моју.
the people which I formed for myself, that they might declare my tehilah ·praise song·.
22 А ти, Јакове, не призива ме, и бејах ти досадан, Израиљу.
Yet you have not called on me, Jacob [Supplanter]; but you have been weary of me, Israel [God prevails].
23 Ниси ми принео јагњета на жртву паљеницу, и жртвама својим ниси ме почастио; нисам те нагонио да ми служиш приносима, нити сам те трудио да ми кадиш.
You have not brought me of your sheep for burnt offerings; neither have you honored me with your sacrifices. I have not burdened you with offerings, nor wearied you with frankincense.
24 Ниси ми купио за новце када, нити си ме претилином жртава својих наситио, него си ме мучио својим гресима, и досадио си ми безакоњем својим.
You have bought me no sweet cane with money, nor have you filled me with the fat of your sacrifices; but you have abad ·served· me with your habitual sins ·missing the marks·. You have wearied me with your depravities (moral evils).
25 Ја, ја сам бришем твоје преступе себе ради, и грехе твоје не помињем.
I, even I, am he who blots out your rebellious breaches of relationships for my own sake; and I will not remember your habitual sins ·missing the marks·.
26 Опомени ме, да се судимо, казуј, да се оправдаш.
Put me in remembrance. Let us plead together. Declare your case, that you may be justified.
27 Отац твој први сагреши, и учитељи твоји скривише ми.
Your first father sinned ·deviated (from the standard goal)·, and your teachers have rebelled to break away from authority thus breaking relationship against me.
28 Зато ћу избацити из светиње кнезове, и даћу Јакова у проклетство и Израиља у срамоту.
Therefore I will profane the princes of the sanctuary; and I will make Jacob [Supplanter] a curse, and Israel [God prevails] an insult.”
