Књига пророка Исаије 43
1 Али сада овако вели Господ, који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си.
But now, says the Lord your Maker, O Jacob, and your life-giver, O Israel: have no fear, for I have taken up your cause; naming you by your name, I have made you mine.
2 Кад пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко река, неће те потопити; кад пођеш кроз огањ, нећеш изгорети и неће те пламен опалити.
When you go through the waters, I will be with you; and through the rivers, they will not go over you: when you go through the fire, you will not be burned; and the flame will have no power over you.
3 Јер сам ја Господ, Бог твој, Светац Израиљев, Спаситељ твој; дадох у откуп за те Мисир, Етиопску и Севу место тебе.
For I am the Lord your God, the Holy One of Israel, your saviour; I have given Egypt as a price for you, Ethiopia and Seba for you.
4 Откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих; и дадох људе за те и народе за душу твоју.
Because of your value in my eyes, you have been honoured, and loved by me; so I will give men for you, and peoples for your life.
5 Не бој се, јер сам ја с тобом; од истока ћу довести семе твоје, и од запада сабраћу те.
Have no fear, for I am with you: I will take your seed from the east, and get you together from the west;
6 Казаћу северу: Дај, и југу: Не брани; доведи синове моје из далека и кћери моје с крајева земаљских,
I will say to the north, Give them up; and to the south, Do not keep them back; send back my sons from far, and my daughters from the end of the earth;
7 Све, који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних.
Every one who is named by my name, and whom I have made for my glory, who has been formed and designed by me.
8 Изведи народ слепи који има очи, и глуви који има уши.
Send out the blind people who have eyes, and those who have ears, but they are shut.
9 Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напред казао то или нам казао шта је било пре? Нека доведу сведоке своје и оправдају се; или нека чују, и кажу: Истина је.
Let all the nations come together, and let the peoples be present: who among them is able to make this clear, and give us word of earlier things? let their witnesses come forward, so that they may be seen to be true, and that they may give ear, and say, It is true.
10 Ви сте моји сведоци, вели Господ, и слуга мој кога изабрах, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја; пре мене није било Бога нити ће после мене бити.
You are my witnesses, says the Lord, and my servant whom I have taken for myself: so that you may see and have faith in me, and that it may be clear to you that I am he; before me there was no God formed, and there will not be after me.
11 Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема Спаситеља.
I, even I, am the Lord; and there is no saviour but me.
12 Ја објавих, и спасох, и напред казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог.
I gave the word, and made it clear, and there was no strange god among you: for this reason you are my witnesses, says the Lord.
13 Ја сам од пре него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести?
From time long past I am God, and from this day I am he: there is no one who is able to take you out of my hand: when I undertake a thing, by whom will my purpose be changed?
14 Овако говори Господ Избавитељ ваш, Светац Израиљев: Вас ради послаћу у Вавилон и побацаћу све преворнице, и Халдејце с лађама, којима се хвале.
The Lord, who has taken up your cause, the Holy One of Israel, says, Because of you I have sent to Babylon, and made all their seers come south, and the Chaldaeans whose cry is in the ships.
15 Ја сам Господ Светац ваш, Створитељ Израиљев, цар ваш.
I am the Lord, your Holy One, the Maker of Israel, your King.
16 Овако говори Господ који је начинио по мору пут и по силним водама стазу,
This is the word of the Lord, who makes a way in the sea, and a road through the deep waters;
17 Који изводи кола и коње, војску и силу, да сви попадају и не могу устати, да се угасе као што се гаси свештило:
Who sends out the war-carriages and the horses, the army with all its force; they have come down, they will not get up again; like a feebly burning light they are put out.
18 Не помињите шта је пре било и не мислите о старим стварима.
Give no thought to the things which are past; let the early times go out of your minds.
19 Ево, ја ћу учинити ново, одмах ће настати; нећете ли га познати? Још ћу начинити у пустињи пут, реке у сувој земљи.
See, I am doing a new thing; now it is starting; will you not take note of it? I will even make a way in the waste land, and rivers in the dry country.
20 Славиће ме звери пољске, змајеви и сове, што сам извео у пустињу воде, реке у земљи сувој, да напојим народ свој, изабраника свог.
The beasts of the field will give me honour, the jackals and the ostriches: because I send out waters in the waste land, and rivers in the dry country, to give drink to the people whom I have taken for myself:
21 Народ који саздах себи, приповедаће хвалу моју.
Even the people whom I made to be the witnesses of my praise.
22 А ти, Јакове, не призива ме, и бејах ти досадан, Израиљу.
But you have made no prayer to me, O Jacob: and you have given no thought to me, O Israel.
23 Ниси ми принео јагњета на жртву паљеницу, и жртвама својим ниси ме почастио; нисам те нагонио да ми служиш приносима, нити сам те трудио да ми кадиш.
You have not made me burned offerings of sheep, or given me honour with your offerings of beasts; I did not make you servants to give me an offering, and I did not make you tired with requests for perfumes.
24 Ниси ми купио за новце када, нити си ме претилином жртава својих наситио, него си ме мучио својим гресима, и досадио си ми безакоњем својим.
You have not got me sweet-smelling plants with your money, or given me pleasure with the fat of your offerings: but you have made me a servant to your sins, and you have made me tired with your evil doings.
25 Ја, ја сам бришем твоје преступе себе ради, и грехе твоје не помињем.
I, even I, am he who takes away your sins; and I will no longer keep your evil doings in mind.
26 Опомени ме, да се судимо, казуј, да се оправдаш.
Put me in mind of this; let us take up the cause between us: put forward your cause, so that you may be seen to be in the right.
27 Отац твој први сагреши, и учитељи твоји скривише ми.
Your first father was a sinner, and your guides have gone against my word.
28 Зато ћу избацити из светиње кнезове, и даћу Јакова у проклетство и Израиља у срамоту.
Your chiefs have made my holy place unclean, so I have made Jacob a curse, and Israel a thing of shame.
