Књига пророка Исаије 41
1 Умукните преда мном, острва; и народи нека се поткрепе, нека приступе, и тада нека кажу: Хајдемо да се судимо.
“Keep silent before me, islands, and let the peoples renew their strength. Let them come near, then let them speak. Let’s meet together for judgment.
2 Ко је подигао правду с истока? Ко је дозвао да иде за њим устопце? Ко јој је покорио народе и дао јој власт над царевима и учинио те су као прах мачу њеном и као развејана плева луку њеном?
Who has raised up one from the east? Who called him to his foot in righteousness? He hands over nations to him, and makes him rule over kings. He gives them like the dust to his sword, like the driven stubble to his bow.
3 Погна их, прође мирно путем, којим не беше ходао ногама својим.
He pursues them, and passes by safely, Even by a way that he had not gone with his feet.
4 Ко је урадио и учинио то? И зове нараштаје од искона? Ја, Господ, први и последњи, ја исти.
Who has worked and done it, calling the generations from the beginning? I, Adonai, the first, and with the last, I am he.”
5 Видеше острва и уплашише се, крајеви земаљски задрхташе, приближише се и дођоше.
The islands have seen, and fear. The ends of the earth tremble. They approach, and come.
6 Један другом помагаше, и брату свом говораше: Буди храбар.
Everyone helps his neighbor. They say to their brothers, “Be strong!”
7 Дрводеља храбраше златара: који клепље храбраше оног који кује на наковњу, говорећи: Добро је за спајање. И притврђиваше клинцима да се не помиче.
So the carpenter encourages the goldsmith. He who smooths with the hammer encourages him who strikes the anvil, saying of the soldering, “It is good;” and he fastens it with nails, that it might not totter.
8 Али ти, Израиљу, слуго мој; Јакове, кога изабрах, семе Аврама пријатеља мог;
“But you, Israel [God prevails], my servant, Jacob [Supplanter] whom I have chosen, the offspring of Abraham [Father of a multitude] my 'ahav ·affectionate lover, friend·,
9 Ти, кога узех с крајева земаљских, и између изабраних њених дозвах те, и рекох ти: Ти си мој слуга, ја те изабрах, и не одбацих тебе;
You whom I have taken hold of from the ends of the earth, and called from its corners, and said to you, ‘You are my servant, I have chosen you and not cast you away;’
10 Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укрепићу те и помоћи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје.
Don’t you be afraid, for I am with you. Don’t be dismayed, for I am your God. I will strengthen you. Yes, I will help you. Yes, I will uphold you with the right hand of my righteousness.
11 Гле, постидеће се и посрамиће сви који се љуте на тебе; биће као ништа и изгинуће противници твоји.
Behold, all those who are incensed against you will be disappointed and confounded. Those who strive with you will be like nothing, and shall perish.
12 Потражићеш супарнике своје, али их нећеш наћи, биће као ништа, и који војују на те, нестаће их.
You will seek them, and won’t find them, even those who contend with you. Those who war against you will be as nothing, as a non-existent thing.
13 Јер ја Господ Бог твој држим те за десницу, и кажем ти: Не бој се, ја ћу ти помагати.
For I, Adonai your God, will hold your right hand, saying to you, ‘Don’t be afraid. I will help you.’
14 Не бој се, црвићу Јаковљев, народићу Израиљев, ја ћу ти помагати, говори Господ и Избавитељ твој, Светац Израиљев.
Don’t be afraid, you worm Jacob [Supplanter], and you men of Israel [God prevails]. I will help you,” says Adonai, “and your Redeemer is the haKadosh Isra'el [the Holy One of God prevails].
15 Гле, учинићу те да будеш као справа за вршење нова са зупцима: врећи ћеш горе и сатрћеш их, и брда ћеш обратити у плеву.
Behold, I have made you into a new sharp threshing instrument with teeth. You will thresh the mountains, and beat them small, and will make the hills like chaff.
16 Вијаћеш их, и ветар ће их однети и вихор ће их расути, а ти ћеш се веселити у Господу и хвалићеш се Свецем Израиљевим.
You will winnow them, and the wind will carry them away, and the whirlwind will scatter them. You will rejoice in Adonai. You will glory in the haKadosh Isra'el [the Holy One of God prevails].
17 Сиромахе и убоге, који траже воде а ње нема, којима се језик осушио од жеђи, њих ћу услишити ја Господ, ја Бог Израиљев нећу их оставити.
The poor and needy seek water, and there is none. Their tongue fails for thirst. I, Adonai, will answer them. I, the God of Israel [God prevails], will not forsake them.
18 Отворићу реке на висовима, и изворе усред долина, пустињу ћу обратити у језеро водено, и суву земљу у изворе водене.
I will open rivers on the bare heights, and springs in the middle of the valleys. I will make the wilderness a pool of water, and the dry land springs of water.
19 Посадићу у пустињи кедар, ситим, мирту и маслину; посадићу у пустој земљи јелу, брест и шимшир,
I will put cedar, acacia, myrtle, and oil trees in the wilderness. I will set cypress trees, pine, and box trees together in the desert;
20 Да виде и познају и да промисле и разумеју да је то урадила рука Господња, и Светац Израиљев да је то створио.
that they may see, know, consider, and understand together, that Adonai’s hand has done this, and the haKadosh Isra'el [the Holy One of God prevails] has created it.
21 Изнесите парбу своју, вели Господ, покажите разлоге своје, вели цар Јаковљев.
Produce your cause,” says Adonai. “Bring out your strong reasons,” says the King of Jacob [Supplanter].
22 Нека дођу и нека нам објаве шта ће бити; објавите нам шта је прво било, да промислимо и познамо шта ће бити иза тога; или кажите нам шта ће бити унапредак.
“Let them announce, and declare to us what shall happen. Declare the former things, what they are, that we may consider them, and know the latter end of them; or sh'ma ·hear obey· unto us things to come.
23 Кажите шта ће бити после, и познаћемо да сте богови; или учините шта добро или зло, и дивићемо се и гледати сви.
Declare the things that are to come hereafter, that we may know that you are deities. Yes, do good, or do evil, that we may be dismayed, and see it together.
24 Гле, ви нисте ништа, и дело ваше није ништа; који вас избира, гад је.
Behold, you are of nothing, and your work is of nothing. He who chooses you is an abomination.
25 Подигох једног са севера, и доћи ће; од истока сунчаног призваће име моје, ступаће по главарима као по калу и као што лончар гази блато.
“I have raised up one from the north, and he has come; from the rising of the sun, one who calls on my name; and he shall come on rulers as on mortar, and as the potter treads clay.
26 Ко је објавио од искона, да бисмо знали, или од старина, да бисмо рекли: Истина је? Али нема никога да би објавио, нити има кога да је напред казао, нити има кога да би чуо речи ваше.
Who has declared it from the beginning, that we may know? And before, that we may say, ‘He is right?’ Surely, there is no one who declares. Surely, there is no one who sh'ma ·hears obeys, declares·. Surely, there is no one who sh'ma ·hears obeys· your words.
27 Ја први Сиону кажем: Ето, ето тога. У Јерусалиму ћу дати ко ће јављати добре гласове.
I am the first to say to Zion [Mountain ridge, Marking], ‘Behold, look at them;’ and I will give one who brings good news to Jerusalem [City of peace].
28 Јер погледам, али нема никога, нема међу њима ниједнога ко би саветовао; питам их, али не одговарају ни речи.
When I look, there is no man; even among them there is no counselor who, when I ask of them, can answer a word.
29 Гле, сви су таштина, ништа су дела њихова; ливени су ликови њихови ветар и ништавило.
Behold, all of them, their deeds are vanity and nothing. Their molten images are wind and confusion.
