Књига пророка Исаије 40

1 Тешите, тешите народ мој, говори Бог ваш.

2 Говорите Јерусалиму љубазно, и јављајте му да се навршио рок његов, да му се безакоње опростило, јер је примио из руке Господње двојином за све грехе своје.

3 Глас је некога који виче: Приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашем.

4 Све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну, и што је криво нека буде право, и неравна места нека буду равна.

5 И јавиће се слава Господња, и свако ће тело видети; јер уста Господња говорише.

6 Глас говори: Вичи. И рече: Шта да вичем? Да је свако тело трава и све добро његово као цвет пољски.

7 Суши се трава, цвет опада кад дух Господњи дуне на њ; доиста је народ трава.

8 Суши се трава, цвет опада; али реч Бога нашег остаје довека.

9 Изађи на високу гору, Сионе, који јављаш добре гласове; подигни силно глас свој, Јерусалиме, који јављаш добре гласове; подигни, не бој се. Кажи градовима Јудиним: Ево Бога вашег.

10 Ево, Господ Бог иде на јаког, и мишица ће Његова овладати њим; ево плата је његова код Њега и дело његово пред Њим.

11 Као пастир пашће стадо своје; у наручје своје сабраће јагањце, и у недрима ће их носити, а дојилице ће водити полако.

12 Ко је измерио воду грстима својим и небеса премерио пеђу? Ко је мером измерио прах земаљски, и горе измерио на мерила и брегове на потег?

13 Ко је управљао Духом Господњим? Или Му био саветник и научио Га?

14 С ким се договарао и ко Га је уразумио и научио путу суда, и научио Га знању и показао Му пут разума?

15 Гле, народи су као кап из ведра, и као прашка на мерилима броје се; гле, премешта острва као прашак.

16 Ни Ливан не би био доста за огањ, и животиње његове не би биле доста за жртву паљеницу.

17 Сви су народи као ништа пред Њим, мање неголи ништа и таштина вреде Му.

18 С ким ћете дакле изједначити Бога? И какву ћете Му прилику наћи?

19 Уметник лије лик, и златар га позлаћује, и верижице сребрне лије.

20 А ко је сиромах, те нема шта принети, бира дрво које не труне, и тражи вештог уметника да начини резан лик, који се не помиче.

21 Не знате ли? Не чујете ли? Не казује ли вам се од искона? Не разумете ли од темеља земаљских?

22 Он седи над кругом земаљским, и њени су Му становници као скакавци; Он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан.

23 Он обраћа кнезове у ништа, судије земаљске чини да су као таштина.

24 Као да нису посађени ни посејани, и као да им се стабло није укоренило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као плеву разнесе их.

25 С ким ћете ме дакле изједначити да бих био као он? вели Свети.

26 Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? Ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе Његове и јаке моћи не изостаје ниједно?

27 Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: Сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мог?

28 Не знаш ли? Ниси ли чуо да Бог вечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? Разуму Његовом нема мере.

29 Он даје снагу уморном, и нејаком умножава крепост.

30 Деца се море и сустају, и младићи падају;

31 Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се.