Књига пророка Исаије 40
1 Тешите, тешите народ мој, говори Бог ваш.
“Comfort, comfort my people,” says your God.
2 Говорите Јерусалиму љубазно, и јављајте му да се навршио рок његов, да му се безакоње опростило, јер је примио из руке Господње двојином за све грехе своје.
“Speak comfortably to Jerusalem [City of peace]; and call out to her that her warfare is accomplished, that her depravity (moral evil) is pardoned, that she has received of Adonai’s hand double for all her habitual sins ·missing the marks·.”
3 Глас је некога који виче: Приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашем.
The voice of one who calls out, “Prepare the way of Adonai in the wilderness! Make a level highway in the desert for our God.
4 Све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну, и што је криво нека буде право, и неравна места нека буду равна.
Every valley shall be exalted, and every mountain and hill shall be made low. The uneven shall be made level, and the rough places a plain.
5 И јавиће се слава Господња, и свако ће тело видети; јер уста Господња говорише.
Adonai’s kavod ·weighty glory· shall be revealed, and all flesh shall see it together; for the mouth of Adonai has spoken it.”
6 Глас говори: Вичи. И рече: Шта да вичем? Да је свако тело трава и све добро његово као цвет пољски.
The voice of one saying, “Cry!” One said, “What shall I cry?” “All flesh is like grass, and all its chesed ·loving-kindness· is like the flower of the field.
7 Суши се трава, цвет опада кад дух Господњи дуне на њ; доиста је народ трава.
The grass withers, the flower fades, because Adonai’s breath blows on it. Surely the people are like grass.
8 Суши се трава, цвет опада; али реч Бога нашег остаје довека.
The grass withers, the flower fades; but the word of our God stands forever.”
9 Изађи на високу гору, Сионе, који јављаш добре гласове; подигни силно глас свој, Јерусалиме, који јављаш добре гласове; подигни, не бој се. Кажи градовима Јудиним: Ево Бога вашег.
You who tell good news to Zion [Mountain ridge, Marking], go up on a high mountain. You who tell good news to Jerusalem [City of peace], lift up your voice with strength. Lift it up. Don’t be afraid. Say to the cities of Judah [Praised], “Behold, your God!”
10 Ево, Господ Бог иде на јаког, и мишица ће Његова овладати њим; ево плата је његова код Њега и дело његово пред Њим.
Behold, 'Adonay Adonai [Lord Yahweh] will come as a mighty one, and his arm will rule for him. Behold, his reward is with him, and his recompense before him.
11 Као пастир пашће стадо своје; у наручје своје сабраће јагањце, и у недрима ће их носити, а дојилице ће водити полако.
He will feed his flock like a shepherd. He will gather the lambs in his arm, and carry them in his bosom. He will gently lead those who have their young.
12 Ко је измерио воду грстима својим и небеса премерио пеђу? Ко је мером измерио прах земаљски, и горе измерио на мерила и брегове на потег?
Who has measured the waters in the hollow of his hand, and marked off the sky with his span [9 in; 22.86 cm], and calculated the dust of the earth in a measuring basket, and weighed the mountains in scales, and the hills in a balance?
13 Ко је управљао Духом Господњим? Или Му био саветник и научио Га?
Who has directed Ruach Yahweh [Spirit, Breath of He sustains breathing] or has taught him as his counselor?
14 С ким се договарао и ко Га је уразумио и научио путу суда, и научио Га знању и показао Му пут разума?
Who did he take counsel with, and who instructed him, and taught him in the path of mishpat ·justice·, and taught him knowledge, and showed him the way of understanding?
15 Гле, народи су као кап из ведра, и као прашка на мерилима броје се; гле, премешта острва као прашак.
Behold, the nations are like a drop in a bucket, and are regarded as a speck of dust on a balance. Behold, he lifts up the islands like a very little thing.
16 Ни Ливан не би био доста за огањ, и животиње његове не би биле доста за жртву паљеницу.
Lebanon is not sufficient to burn, nor its animals sufficient for a burnt offering.
17 Сви су народи као ништа пред Њим, мање неголи ништа и таштина вреде Му.
All the nations are like nothing before him. They are regarded by him as less than nothing, and vanity.
18 С ким ћете дакле изједначити Бога? И какву ћете Му прилику наћи?
To whom then will you liken God? Or what likeness will you compare to him?
19 Уметник лије лик, и златар га позлаћује, и верижице сребрне лије.
A workman has cast an image, and the goldsmith overlays it with gold, and casts silver chains for it.
20 А ко је сиромах, те нема шта принети, бира дрво које не труне, и тражи вештог уметника да начини резан лик, који се не помиче.
He who is too impoverished for such an offering chooses a tree that will not rot. He seeks a skillful workman to set up an engraved image for him that will not be moved.
21 Не знате ли? Не чујете ли? Не казује ли вам се од искона? Не разумете ли од темеља земаљских?
Haven’t you known? Haven’t you sh'ma ·heard obeyed·, yet? Haven’t you been told from the beginning? Haven’t you understood from the foundations of the earth?
22 Он седи над кругом земаљским, и њени су Му становници као скакавци; Он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан.
It is he who sits above the circle of the earth, and its inhabitants are like grasshoppers; who stretches out the heavens like a curtain, and spreads them out like a tent to dwell in;
23 Он обраћа кнезове у ништа, судије земаљске чини да су као таштина.
who brings princes to nothing; who makes the judges of the earth like meaningless.
24 Као да нису посађени ни посејани, и као да им се стабло није укоренило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као плеву разнесе их.
They are planted scarcely. They are sown scarcely. Their stock has scarcely taken root in the ground. He merely blows on them, and they wither, and the whirlwind takes them away as stubble.
25 С ким ћете ме дакле изједначити да бих био као он? вели Свети.
“To whom then will you liken me? Who is my equal?” says the Holy One.
26 Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? Ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе Његове и јаке моћи не изостаје ниједно?
Lift up your eyes on high, and see who has created these, who brings out their army by number. He calls them all by name. By the greatness of his might, and because he is strong in power, Not one is lacking.
27 Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: Сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мог?
Why do you say, Jacob [Supplanter], and speak, Israel [God prevails], “My way is hidden from Adonai, and the mishpat ·justice· due to me is passed over by my God?”
28 Не знаш ли? Ниси ли чуо да Бог вечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? Разуму Његовом нема мере.
Haven’t you known? Haven’t you sh'ma ·heard obeyed·? The everlasting God, Adonai, The Creator of the ends of the earth, does not faint. He is not weary. His understanding is unsearchable.
29 Он даје снагу уморном, и нејаком умножава крепост.
He gives power to the weak. He increases the strength of him who has no might.
30 Деца се море и сустају, и младићи падају;
Even the youths faint and get weary, and the young men utterly fall;
31 Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се.
But those who wait for Adonai will renew their strength. They will mount up with wings like eagles. They will run, and not be weary. They will walk, and not faint.
