Књига пророка Исаије 33
1 Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.
Горе обидящым вас! Вас никтоже и изобидит, и отвергаяй вас не отвержет: пленени будут отметающии (вас) и предадятся, и яко молие в ризе, тако побеждени будут.
2 Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
Господи, помилуй ны, на Тя бо уповахом: бысть племя непокаряющихся в пагубу, спасение же наше во время печали.
3 Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.
Гласом страха Твоего ужасошася людие от страха Твоего, и разсеяшася языцы.
4 И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
Ныне же соберутся корысти вашя малаго и великаго: якоже аще кто соберет пруги, тако наругаются вам.
5 Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.
Свят Бог живый в вышних, наполнися Сион суда и правды.
6 И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.
В законе предадятся, в сокровищих спасение наше, тамо премудрость и хитрость и благочестие ко Господеви: сия суть сокровища правды.
7 Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:
Се, ныне во страсе вашем тии убоятся: ихже боястеся, возопиют от вас: вестницы бо послани будут горце плачущеся, просяще мира.
8 Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.
Опустеют бо сих путие: преста страх языков, и завет иже к ним вземлется, и не вмените их в человеки.
9 Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.
Восплакася земля, посрамлен Ливан, блато бысть Саронь: явлена будет Галилеа и Хермель.
10 Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.
Ныне воскресну, глаголет Господь, ныне прославлюся, ныне вознесуся.
11 Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.
Ныне узрите, ныне ощутите, тщетна будет крепость духа вашего: огнь вы пояст.
12 И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.
И будут языцы пожжени, аки терние на ниве разметано и пожжено.
13 Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.
Услышат дальнии, яже сотворих, (глаголет Господь, ) уведят приближающиися крепость Мою.
14 Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?
Отступиша, иже в Сионе, беззаконницы, приимет трепет нечестивыя: кто возвестит вам, яко огнь горит? Кто возвестит вам место вечное?
15 Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;
Ходяй в правде, глаголяй правый путь, ненавидяй беззакония и неправды и руце оттрясаяй от даров: отягчаваяй ушы, да не услышит суда крове: смежаяй очи, да не узрит неправды,
16 Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.
сей вселится во высоце пещере камене крепкаго: хлеб ему дастся и вода его верна.
17 Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.
Царя со славою узрите, и очи ваши узрят землю издалеча,
18 Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?
душа ваша поучится страху Господню: где суть книгочии? Где суть совещавающии? Где есть изчитаяй питаемыя малы и велики люди?
19 Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.
Имже не совещаше, ниже ведяше глубокий глас имущаго, яко не слышати людем уничтоженым, и несть слышащему смысла.
20 Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.
Се, Сион град, спасение наше, очи твои узрят, Иерусалиме, граде богатый, кущы не поколеблются, ниже подвигнутся колие храмины его в вечное время, и ужя его не преторгнутся.
21 Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.
Яко имя Господне велико вам есть, место вам будет, реки и ровенницы широцы и пространни: не пойдеши по сему пути, ниже пойдет корабль пловущь:
22 Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.
Бог бо мой велик есть: не минет мене Господь судия наш, Господь князь наш, Господь царь наш, Господь Той нас спасет.
23 Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.
Прервашася ужя твоя, яко не укрепишася: щогла твоя преклонися, не распустит ветрил, не воздвигнет знамения, дондеже предастся на пленение: темже мнози хромии плен сотворят,
24 И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.
и не рекут: труждаемся, людие живущии в них, оставися бо им грех.
