Књига пророка Исаије 33
1 Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.
Woe to you, destroyer who has not been destroyed! Woe to the betrayer whom they have not betrayed! When you stop destroying, you will be destroyed. When you stop betraying, they will betray you.
2 Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
Yahweh, be gracious to us; we wait for you; be our arm every morning, our salvation in the time of trouble.
3 Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.
At the loud noise the peoples flee; when you arise, the nations are scattered.
4 И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
Your spoil is gathered as the locusts gather; as locusts leap, men leap on it.
5 Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.
Yahweh is exalted. He lives in a high place. He will fill Zion with justice and righteousness.
6 И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.
He will be the stability in your times, abundance of salvation, wisdom, and knowledge; the fear of Yahweh is his treasure.
7 Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:
Look, their envoys cry in the streets; the diplomats hoping for peace weep bitterly.
8 Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.
The highways are deserted; there are no more travelers. Covenants are broken, witnesses are despised, and mankind is not respected.
9 Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.
The land mourns and withers away; Lebanon is ashamed and withers away; Sharon is like a desert plain; and Bashan and Carmel shake off their leaves.
10 Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.
“Now will I arise,” says Yahweh; “now I will be lifted up; now I will be elevated.
11 Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.
You conceive chaff, and you give birth to stubble; your breath is a fire that will consume you.
12 И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.
The peoples will be burned to lime, as thornbushes are cut down and are burned.
13 Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.
You who are far away, hear what I have done; and, you who are near, acknowledge my might.”
14 Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?
The sinners in Zion are afraid; trembling has seized the godless ones. Who among us can sojourn with a raging fire? Who among us can sojourn with everlasting burnings?
15 Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;
He who walks righteously and speaks honestly; who despises the gain of oppression, who shakes his hand so that it will not accept a bribe, who stops his ears from hearing about bloodshed, and who shuts his eyes from looking on evil—
16 Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.
this is the man who will dwell on the heights, his place of defense will be the fortress among the cliffs, his food will be given, and his water will be in steady supply.
17 Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.
Your eyes will see the king in his beauty; they will see a land off in the distance.
18 Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?
Your heart will recall the terror; where is the scribe, where is he who weighed the money? Where is he who counted the towers?
19 Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.
You will no longer see the defiant people, a people of a strange language that you do not understand.
20 Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.
Look at Zion, the city of our feasts; your eyes will see Jerusalem as a quiet habitation, a tent that will not be removed, whose stakes will never be pulled up nor will any of its cords be broken.
21 Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.
Instead, Yahweh in majesty will be with us, in a place of broad rivers and streams. No warship with oars will travel it, and no large ships will sail by.
22 Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.
For Yahweh is our judge, Yahweh is our lawgiver, Yahweh is our king; he will save us.
23 Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.
Your riggings are slack; they cannot hold the mast in place; they cannot spread the sail; when the great spoil is divided, even the lame will drag off the spoil.
24 И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.
The inhabitants will not say, “I am sick;” the people who live there will be forgiven for their iniquity.
