Књига пророка Исаије 33
1 Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.
Woe to thee, thou spoiler, who hast not been spoiled! Thou plunderer, who hast not been plundered! When thou hast ceased to spoil, thou shalt be spoiled; When thou hast finished plundering, they shall plunder thee.
2 Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
O Jehovah, have mercy upon us! in thee do we trust; Be thou our strength every morning, Our salvation in the time of trouble.
3 Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.
At the voice of thy thunder the people flee; When thou dost arise, the nations are scattered.
4 И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
Your spoil shall be gathered, as the locust gathereth; As the locust runneth, so shall they run upon it.
5 Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.
Jehovah is exalted; Yea, he dwelleth on high; He filleth Zion with justice and righteousness.
6 И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.
There shall be security in thy times; Wisdom and knowledge shall be thy store of prosperity, And the fear of Jehovah, this shall be thy treasure!
7 Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:
Behold, the mighty men cry without: The ambassadors of peace weep bitterly.
8 Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.
The highways are desolate; The traveller ceaseth; He breaketh the covenant; he despiseth the cities; Of men he maketh no account.
9 Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.
The land mourneth and languisheth; Lebanon is put to shame, and withered away; Sharon is like a desert, And Bashan and Carmel are stripped of their leaves.
10 Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.
Now will I arise, saith Jehovah, Now will I exalt myself, Now will I lift myself up.
11 Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.
Ye shall conceive chaff, and bring forth stubble; Your own wrath is the fire which shall devour you.
12 И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.
The nations shall be burnt into lime; Like thorns cut down, they shall be consumed with fire.
13 Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.
Hear, ye that are far off, what I have done; Mark, ye that are near, my power!
14 Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?
The sinners in Zion are struck with dread; Terror hath seized upon the unrighteous: “Who among us can dwell in devouring fire? Who among us can dwell in everlasting flames?”
15 Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;
He that walketh in righteousness, And speaketh that which is right, That despiseth the gain of oppression, And shaketh his hands from bribery, That stoppeth his ears, so as not to hear of blood, And shutteth his eyes, so as not to behold iniquity.
16 Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.
He shall dwell on high; The strongholds of rocks shall be his defence; His bread shall be given him; His water shall not fail.
17 Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.
Thine eyes shall see the king in his glory They shall survey a wide-extended land.
18 Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?
Thy heart shall meditate on the past terror: “Where now is the scribe? Where the weigher of tribute? Where he that numbered the towers?”
19 Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.
Thou shalt see no more a fierce people, A people of a dark language, which thou couldst not hear, And of a barbarous tongue, which thou couldst not understand;
20 Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.
Thou shalt see Zion, the city of our solemn feasts; Thine eyes shall behold Jerusalem, as a quiet habitation. A tent that shall never be moved, Whose stakes shall never be taken away, And whose cords shall never be broken.
21 Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.
For there the glorious Jehovah will be to us Instead of rivers and broad streams, Which no oared galley shall pass, And no gallant ship go through.
22 Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.
For Jehovah is our judge; Jehovah is our lawgiver; Jehovah is our king; it is he that will save us.
23 Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.
Thy ropes hang loose; They cannot hold the mast-socket, Nor can they spread the sail. Then shall a great spoil be divided; Even the lame shall take the prey.
24 И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.
No inhabitant shall say, I am sick; The people that dwell therein shall be forgiven their iniquity.
