Књига пророка Исаије 33
1 Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.
Woe to thee that spoilest, and thou wast not spoiled; and dealest treacherously, and they dealt not treacherously with thee! When thou hast ceased to spoil, thou shalt be spoiled; and when thou art weary with dealing treacherously, they shall deal treacherously with thee.
2 Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
O LORD, be gracious unto us; we have waited for Thee; be Thou their arm every morning, our salvation also in the time of trouble.
3 Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.
At the noise of the tumult the peoples are fled; at the lifting up of Thyself the nations are scattered.
4 И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
And your spoil is gathered as the caterpillar gathereth; as locusts leap do they leap upon it.
5 Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.
The LORD is exalted, for He dwelleth on high; He hath filled Zion with justice and righteousness.
6 И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.
And the stability of thy times shall be a hoard of salvation — wisdom and knowledge, and the fear of the LORD which is His treasure.
7 Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:
Behold, their valiant ones cry without; the ambassadors of peace weep bitterly.
8 Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.
The highways lie waste, the wayfaring man ceaseth; he hath broken the covenant, he hath despised the cities, he regardeth not man.
9 Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.
The land mourneth and languisheth; Lebanon is ashamed, it withereth; Sharon is like a wilderness; and Bashan and Carmel are clean bare.
10 Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.
Now will I arise, saith the LORD; now will I be exalted; now will I lift Myself up.
11 Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.
Ye conceive chaff, ye shall bring forth stubble; your breath is a fire that shall devour you.
12 И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.
And the peoples shall be as the burnings of lime; as thorns cut down, that are burned in the fire.
13 Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.
Hear, ye that are far off, what I have done; and, ye that are near, acknowledge My might.
14 Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?
The sinners in Zion are afraid; trembling hath seized the ungodly: 'Who among us shall dwell with the devouring fire? Who among us shall dwell with everlasting burnings?'
15 Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;
He that walketh righteously, and speaketh uprightly; he that despiseth the gain of oppressions, that shaketh his hands from holding of bribes, that stoppeth his ears from hearing of blood, and shutteth his eyes from looking upon evil;
16 Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.
He shall dwell on high; his place of defence shall be the munitions of rocks; his bread shall be given, his waters shall be sure.
17 Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.
Thine eyes shall see the king in his beauty; they shall behold a land stretching afar.
18 Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?
Thy heart shall muse on the terror: 'Where is he that counted, where is he that weighed? Where is he that counted the towers?'
19 Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.
Thou shalt not see the fierce people; a people of a deep speech that thou canst not perceive, of a stammering tongue that thou canst not understand.
20 Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.
Look upon Zion, the city of our solemn gatherings; thine eyes shall see Jerusalem a peaceful habitation, a tent that shall not be removed, the stakes whereof shall never be plucked up, neither shall any of the cords thereof be broken.
21 Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.
But there the LORD will be with us in majesty, in a place of broad rivers and streams; wherein shall go no galley with oars, neither shall gallant ship pass thereby.
22 Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.
For the LORD is our Judge, the LORD is our Lawgiver, the LORD is our King; He will save us.
23 Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.
Thy tacklings are loosed; they do not hold the stand of their mast, they do not spread the sail; then is the prey of a great spoil divided; the lame take the prey.
24 И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.
And the inhabitant shall not say: 'I am sick'; the people that dwell therein shall be forgiven their iniquity.
