< Књига пророка Исаије 33 >
1 Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.
Woe to thee that spoilest, and thou wast not spoiled; and that dealest treacherously, and they dealt not treacherously with thee! When thou shalt cease to spoil, thou shalt be spoiled; when thou shalt make an end of dealing treacherously, they shall deal treacherously with thee.
2 Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
Jehovah, be gracious unto us; we have waited for thee: be their arm every morning, yea, our salvation in the time of trouble.
3 Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.
At the noise of the tumult the peoples fled; at the lifting up of thyself the nations were scattered.
4 И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
And your spoil shall be gathered [like] the gathering of the caterpillar: as the running of locusts shall they run upon it.
5 Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.
Jehovah is exalted; for he dwelleth on high: he hath filled Zion with justice and righteousness;
6 И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.
and he shall be the stability of thy times, the riches of salvation, wisdom and knowledge: the fear of Jehovah shall be your treasure.
7 Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:
Behold, their valiant ones cry without; the messengers of peace weep bitterly.
8 Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.
The highways are desolate, the wayfaring man ceaseth. He hath broken the covenant, he hath despised the cities, he regardeth no man.
9 Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.
The land mourneth, it languisheth; Lebanon is ashamed, is withered; the Sharon is become as a desert, and Bashan and Carmel are stripped.
10 Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.
Now will I arise, saith Jehovah; now will I be exalted, now will I lift up myself.
11 Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.
Ye shall conceive dry grass, ye shall bring forth stubble: your breath shall devour you [as] fire.
12 И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.
And the peoples shall be [as] burnings of lime, [as] thorns cut up shall they be burned in the fire.
13 Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.
Hear, ye that are far off, what I have done; and ye that are near, acknowledge my might.
14 Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?
The sinners in Zion are afraid; trembling hath surprised the hypocrites: Who among us shall dwell with the consuming fire? who among us shall dwell with everlasting flames?
15 Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;
— He that walketh righteously, and speaketh uprightly; he that despiseth the gain of oppressions, that shaketh his hands from taking hold of bribes, that stoppeth his ears from hearing of blood, and shutteth his eyes from seeing evil:
16 Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.
he shall dwell on high, the fortresses of the rocks shall be his high retreat; bread shall be given him, his water shall be sure.
17 Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.
Thine eyes shall see the King in his beauty; they shall behold the land that is far off.
18 Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?
Thy heart shall meditate on terror: Where is the scribe? where is the receiver? where is he that counted the towers?
19 Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.
Thou shalt no more see the fierce people, a people of a deeper speech than thou canst comprehend, of a stammering tongue that cannot be understood.
20 Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.
Look upon Zion, the city of our solemnities: thine eyes shall see Jerusalem a quiet habitation, a tent that shall not be removed, the stakes whereof shall never be pulled up, neither shall any of its cords be broken;
21 Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.
but there Jehovah is unto us glorious, — a place of rivers, of broad streams: no galley with oars shall go there, neither shall gallant ship pass thereby.
22 Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.
For Jehovah is our judge, Jehovah, our lawgiver, Jehovah, our king: he will save us.
23 Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.
Thy tacklings are loosed; they strengthen not the socket of their mast, they cannot spread the sail: then is the prey of a great spoil divided; the lame take the prey.
24 И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.
And the inhabitant shall not say, I am sick: the people that dwell therein shall be forgiven [their] iniquity.