Књига пророка Исаије 33
1 Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.
Woe to them that afflict you; but no one makes you miserable: and he that deals perfidiously with you does not deal perfidiously: they that deal perfidiously shall be taken and given up, and as a moth on a garment, so shall they be spoiled.
2 Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
Lord, have mercy upon us; for we have trusted in thee: the seed of the rebellious is gone to destruction, but our deliverance was in a time of affliction.
3 Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.
By reason of the terrible sound the nations were dismayed for fear of thee, and the heathen were scattered.
4 И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
And now shall the spoils of your small and great be gathered: as if one should gather locusts, so shall they mock you.
5 Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.
The God who dwells on high is holy: Sion is filled with judgment and righteousness.
6 И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.
They shall be delivered up to the law: our salvation is our treasure: there are wisdom and knowledge and piety toward the Lord; these are the treasures of righteousness.
7 Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:
Behold now, these shall be terrified with fear of you: those whom ye feared shall cry out because of you: messengers shall be sent, bitterly weeping, entreating for peace.
8 Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.
For the ways of these shall be made desolate: the terror of the nations has been made to cease, and the covenant with these is taken away, and ye shall by no means deem them men.
9 Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.
The land mourns; Libanus is ashamed: Saron is become marshes; Galilee shall be laid bare, and Chermel.
10 Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.
Now will I arise, saith the Lord, now will I be glorified; now will I be exalted.
11 Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.
Now shall ye see, now shall ye perceive; the strength of your breath, shall be vain; fire shall devour you.
12 И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.
And the nations shall be burnt up; as a thorn in the field cast out and burnt up.
13 Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.
They that are afar off shall hear what I have done; they that draw nigh shall know my strength.
14 Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?
The sinners in Sion have departed; trembling shall seize the ungodly. Who will tell you that a fire is kindled? Who will tell you of the eternal place?
15 Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;
He that walks in righteousness, speaking rightly, hating transgression and iniquity, and shaking his hands from gifts, stopping his ears that he should not hear the judgment of blood, shutting his eyes that he should not see injustice.
16 Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.
he shall dwell in a high cave of a strong rock: bread shall be given him, and his water shall be sure.
17 Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.
Ye shall see a king with glory: your eyes shall behold a land from afar.
18 Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?
Your soul shall meditate terror. Where are the scribes? where are the counsellors, where is he that numbers them that are growing up,
19 Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.
[even] the small and great people? with whom he took not counsel, neither did he understand [a people] of deep speech, so that a despised people should not hear, and there is no understanding to him that hears.
20 Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.
Behold the city of Sion, our refuge: thine eyes shall behold Jerusalem, a rich city, tabernacles which shall not be shaken, neither shall the pins of her tabernacle be moved for ever, neither shall her cords be at all broken:
21 Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.
for the name of the Lord is great to you: ye shall have a place, [even] rivers and wide and spacious channels: thou shalt not go this way, neither a vessel with oars go [thereby].
22 Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.
For my God is great: the Lord our judge shall not pass me by: the Lord is our prince, the Lord is our king; the Lord, he shall save us.
23 Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.
Thy cords are broken, for they had no strength: thy meat has given way, it shall not spread the sails, it shall not bear a signal, until it be given up for plunder; therefore shall many lame men take spoil.
24 И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.
And the people dwelling among them shall by no means say, I am in pain: for their sin shall be forgiven them.
