Књига пророка Исаије 32
1 Ево, цар ће царовати право и кнезови ће владати по правди.
Glej, kralj bo kraljeval v pravičnosti in princi bodo vladali na sodbi.
2 И човек ће бити као заклон од ветра, и као уточиште од поплаве, као потоци на сувом месту, као сен од велике стене у земљи сасушеној.
Človek bo kakor skrivališče pred vetrom in zatočišče pred neurjem, kakor reke vodá na suhem kraju, kakor senca velike skale na izmučeni zemlji.
3 И очи оних који виде неће бити заслепљене, и уши оних који чују слушаће.
Oči tistih, ki vidijo, ne bodo zatemnjene in ušesa tistih, ki slišijo, bodo prisluhnila.
4 И срце неразумних разумеће мудрост, и језик мутавих говориће брзо и разговетно.
Tudi srce prenagljenega bo razumelo spoznanje in jezik jecljavih bo pripravljen razločno govoriti.
5 Неваљалац се неће више звати кнез, нити ће се тврдица називати подашним.
Podla oseba se ne bo več imenovala velikodušna niti [za] skopuha ne bo rečeno, da je radodaren.
6 Јер неваљалац о неваљалству говори, и срце његово гради безакоње, радећи лицемерно и говорећи на Бога лаж, да испразни душу гладном и напој жедном да узме.
Kajti podla oseba bo govorila podlost in srce le-te hoče početi krivičnost, da izvaja hinavščino in da izreka napačno zoper Gospoda, da izprazni dušo lačnega in pijači žejnega povzroči, da odpove.
7 И справе тврдичине зле су; смишља лукавштине да затре ниште речима лажним и кад сиромах говори право.
Tudi orodja skopušnega so zla. On snuje zlobne naklepe, da ubogega uniči z lažnivimi besedami, celo ko pomoči potreben pravilno govori.
8 Али кнез смишља кнежевски, и устаје да ради кнежевски.
Toda velikodušen snuje velikodušne stvari in z velikodušnimi stvarmi bo obstal.
9 Устаните, жене мирне, слушајте глас мој; кћери безбрижне, чујте речи моје.
Vstanite, ve ženske, ki ste ošabne, prisluhnite mojemu glasu. Ve brezskrbne hčere, pazljivo prisluhnite mojemu govoru.
10 За много година бићете у сметњи, ви безбрижне; јер неће бити бербе, и сабирање неће доћи.
Mnogo dni in let boste zaskrbljene, ve brezskrbne ženske, kajti trgatev se bo izjalovila, obiranje ne bo prišlo.
11 Страшите се, ви мирне; дрхтите, ви безбрижне, свуците се, будите голе, и припашите око себе кострет,
Trepetajte, ve ženske, ki ste ošabne; bodite zaskrbljene, ve brezskrbne. Slecite se in se razgalite in opašite si vrečevino na svoja ledja.
12 Бијући се у прса за лепим њивама, за родним чокотима.
Žalovale bodo zaradi seskov, zaradi prijetnih polj, zaradi rodovitne trte.
13 Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мог, и по свим кућама веселим, у граду веселом.
Nad deželo mojega ljudstva bo prišlo trnje in osat, da, nad vse hiše radosti v radostnem mestu,
14 Јер ће се дворови оставити, врева градска нестаће; куле и стражаре постаће пећине довека, радост дивљим магарцима и паша стадима,
ker bodo palače zapuščene, množica mesta bo opuščena, utrdbe in stolpi bodo za brloge na veke, radost divjih oslov, pašnik tropov,
15 Докле се не излије на нас Дух с висине и пустиња постане њива а њива се стане узимати за шуму.
dokler nad nas ne bo izlit duh iz višave in bo divjina rodovitno polje in rodovitno polje bo šteto za gozd.
16 Тада ће суд становати у пустињи, и правда ће стајати на њиви.
Potem bo sodba prebivala v divjini in pravičnost ostane na rodovitnem polju.
17 И мир ће бити дело правде, шта ће правда учинити биће покој и безбрижност довека.
Delo pravičnosti bo mir in učinek pravičnosti spokojnost in gotovost na veke.
18 И мој ће народ седети у мирном стану и у шаторима поузданим, на почивалиштима тихим.
Moje ljudstvo bo prebivalo v mirnem okolju in v zanesljivih prebivališčih in v tihih počivališčih,
19 Али ће град пасти на шуму, и град ће се врло снизити.
ko se bo usula toča, prihajajoča na gozd in bo mesto nizko, na nizkem kraju.
20 Благо вама који сејете покрај сваке воде, и пуштате волове и магарце.
Blagoslovljeni ste vi, ki sejete poleg vseh vodá, ki tja pošiljate kopita vola in osla.
