Књига пророка Исаије 32
1 Ево, цар ће царовати право и кнезови ће владати по правди.
Zie, dan zal een Koning met gerechtigheid heersen, En de vorsten zullen besturen met recht.
2 И човек ће бити као заклон од ветра, и као уточиште од поплаве, као потоци на сувом месту, као сен од велике стене у земљи сасушеној.
Ieder van hen zal zijn als een beschutting tegen de wind, En als een schuilplaats tegen de regen; Als een waterbeek in de steppe, Als de schaduw van een machtige rots op het dorstige land.
3 И очи оних који виде неће бити заслепљене, и уши оних који чују слушаће.
Dan blijven de ogen der zienden niet langer gesloten, En de oren der horenden luisteren weer;
4 И срце неразумних разумеће мудрост, и језик мутавих говориће брзо и разговетно.
Het onbezonnen verstand leert begrijpen, De stamelende tong spreekt vloeiend en klaar;
5 Неваљалац се неће више звати кнез, нити ће се тврдица називати подашним.
De dwaas wordt niet langer voor edel gehouden, De sluwerd geen man van aanzien genoemd.
6 Јер неваљалац о неваљалству говори, и срце његово гради безакоње, радећи лицемерно и говорећи на Бога лаж, да испразни душу гладном и напој жедном да узме.
Want de dwaas spreekt maar dwaasheid En zijn hart zint op boosheid: Om vermetel te worden, En tegen Jahweh te lasteren; Om den hongerige gebrek te doen lijden, Den dorstige een dronk te onthouden.
7 И справе тврдичине зле су; смишља лукавштине да затре ниште речима лажним и кад сиромах говори право.
En de sluwerd verzint listige streken, Beraamt boze plannen, Om ongelukkigen door leugen in het verderf te storten, Den arme door zijn beschuldiging voor het gerecht.
8 Али кнез смишља кнежевски, и устаје да ради кнежевски.
Maar een edel mens vormt nobele plannen, En brengt ze ten uitvoer.
9 Устаните, жене мирне, слушајте глас мој; кћери безбрижне, чујте речи моје.
Lichtzinnige vrouwen, hoort naar mijn stem, Luchthartige dochters, luistert naar mijn woord!
10 За много година бићете у сметњи, ви безбрижне; јер неће бити бербе, и сабирање неће доћи.
Na jaar en dag Zult ge beven, luchthartigen: Want dan is ‘t gedaan met de wijn, En geen oogst is er meer.
11 Страшите се, ви мирне; дрхтите, ви безбрижне, свуците се, будите голе, и припашите око себе кострет,
Siddert lichtzinnigen, beeft luchthartigen, Ontkleedt en ontbloot u; Gordt de rouw om uw lenden,
12 Бијући се у прса за лепим њивама, за родним чокотима.
En slaat op uw borsten: Om de lieflijke velden, De vruchtbare wijnstok.
13 Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мог, и по свим кућама веселим, у граду веселом.
Doornen en distels woekeren op de grond van mijn volk In alle lustpaleizen der dartele veste;
14 Јер ће се дворови оставити, врева градска нестаће; куле и стражаре постаће пећине довека, радост дивљим магарцима и паша стадима,
Want de burcht ligt eenzaam, verlaten de woelige stad, Ofel en toren verwoest: Holen voor eeuwig, Een lustoord voor ezels, een weide der kudde.
15 Докле се не излије на нас Дух с висине и пустиња постане њива а њива се стане узимати за шуму.
Dan stort Hij voor eeuwig een geest uit de hoge over ons uit, En wordt de steppe een boomgaard, de boomgaard een woud.
16 Тада ће суд становати у пустињи, и правда ће стајати на њиви.
Het recht zal in de steppe vertoeven, De gerechtigheid in de boomgaard wonen;
17 И мир ће бити дело правде, шта ће правда учинити биће покој и безбрижност довека.
En vrede zal de winst der gerechtigheid zijn, Rust en veiligheid de vrucht van het recht voor altoos!
18 И мој ће народ седети у мирном стану и у шаторима поузданим, на почивалиштима тихим.
Mijn volk zal in een oord van vrede wonen, In veilige woningen in zorgeloze rust.
19 Али ће град пасти на шуму, и град ће се врло снизити.
Maar het woud zal worden geveld en vernield, De stad tot de grond geslecht.
20 Благо вама који сејете покрај сваке воде, и пуштате волове и магарце.
Heil u! Gij zult aan alle wateren zaaien, En rund en ezel daar vrij laten lopen.
