Књига пророка Исаије 32
1 Ево, цар ће царовати право и кнезови ће владати по правди.
Se, en Konge skal herske med Retfærd, Fyrster styre med Ret,
2 И човек ће бити као заклон од ветра, и као уточиште од поплаве, као потоци на сувом месту, као сен од велике стене у земљи сасушеној.
hver af dem som Læ imod Storm og Ly imod Regnskyl, som Bække i Ørk, som en vældig Klippes Skygge i tørstende Land.
3 И очи оних који виде неће бити заслепљене, и уши оних који чују слушаће.
De seendes Øjne skal ej være blinde, de hørendes Ører skal lytte;
4 И срце неразумних разумеће мудрост, и језик мутавих говориће брзо и разговетно.
letsindiges Hjerte skal nemme Kundskab, stammendes Tunge tale flydende, rent.
5 Неваљалац се неће више звати кнез, нити ће се тврдица називати подашним.
Dåren skal ikke mer kaldes ædel, højsindet ikke Skalken.
6 Јер неваљалац о неваљалству говори, и срце његово гради безакоње, радећи лицемерно и говорећи на Бога лаж, да испразни душу гладном и напој жедном да узме.
Thi Dåren taler kun Dårskab, hans Hjerte udtænker Uret for at øve Niddingsværk og prædike Frafald fra HERREN, lade den sultne være tom og den tørstige mangle Vand.
7 И справе тврдичине зле су; смишља лукавштине да затре ниште речима лажним и кад сиромах говори право.
Skalkens Midler er onde, han oplægger lumske Råd for at ødelægge arme med Løgn, skønt Fattigmand godtgør sin Ret.
8 Али кнез смишља кнежевски, и устаје да ради кнежевски.
Men den ædle har ædelt for og står fast i, hvad ædelt er.
9 Устаните, жене мирне, слушајте глас мој; кћери безбрижне, чујте речи моје.
Op, hør min Røst, I sorgløse Kvinder, I trygge Døtre, lyt til min Tale!
10 За много година бићете у сметњи, ви безбрижне; јер неће бити бербе, и сабирање неће доћи.
Om År og Dag skal I trygge skælve, thi med Vinhøst er det ude, der kommer ej Frugthøst.
11 Страшите се, ви мирне; дрхтите, ви безбрижне, свуците се, будите голе, и припашите око себе кострет,
Bæv, I sorgløse, skælv, I trygge, klæd jer af og blot jer, bind Sæk om Lænd;
12 Бијући се у прса за лепим њивама, за родним чокотима.
slå jer for Brystet og klag over yndige Marker, frugtbare Vinstokke,
13 Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мог, и по свим кућама веселим, у граду веселом.
mit Folks med Tidseltorn dækkede Jord, ja, hvert Glædens Hus, den jublende By!
14 Јер ће се дворови оставити, врева градска нестаће; куле и стражаре постаће пећине довека, радост дивљим магарцима и паша стадима,
Thi Paladset er øde, Bylarmen standset, Ofel med Tårnet en Grushob for evigt, Vildæslers Fryd, en Græsgang for Hjorde -
15 Докле се не излије на нас Дух с висине и пустиња постане њива а њива се стане узимати за шуму.
til Ånd fra det høje udgydes over os. Da bliver Ørkenen til Frugthave, Frugthaven regnes for Skov.
16 Тада ће суд становати у пустињи, и правда ће стајати на њиви.
Ret fæster Bo i Ørkenen, i Frugthaven dvæler Retfærd;
17 И мир ће бити дело правде, шта ће правда учинити биће покој и безбрижност довека.
Retfærds Frugt bliver Fred og Rettens Vinding Tryghed for evigt.
18 И мој ће народ седети у мирном стану и у шаторима поузданим, на почивалиштима тихим.
Da bor mit Folk i Fredens Hjem, i trygge Boliger, sorgfri Pauluner.
19 Али ће град пасти на шуму, и град ће се врло снизити.
Skoven styrter helt, Byen bøjes dybt.
20 Благо вама који сејете покрај сваке воде, и пуштате волове и магарце.
Salige I, som sår ved alle Vande, lader Okse og Æsel frit løbe om!
