Књига пророка Исаије 26
1 Тада ће се певати ова песма у земљи Јудиној: Имамо тврд град; зидови су и опкоп спасење.
In that day sung is this song in the land of Judah: 'We have a strong city, Salvation He doth make walls and bulwark.
2 Отворите врата да уђе народ праведни, који држи веру.
Open ye the gates, that enter may a righteous nation, Preserving stedfastness.
3 Ко се Тебе држи, чуваш га једнако у миру, јер се у Тебе узда.
An imagination supported Thou fortifiest peace — peace! For in Thee it is confident.
4 Уздајте се у Господа довека, јер је Господ Господ Вечна стена.
Trust ye in Jehovah for ever, For in Jah Jehovah [is] a rock of ages,
5 Јер понижује оне који наставају на висини, град високи обара, обара га на земљу, обраћа га у прах.
For He bowed down the dwellers on high, A city set on high He maketh low, He maketh it low unto the earth, He causeth it to come unto the dust,
6 Те га гази нога, ноге убогих, стопала невољних.
Tread it down doth a foot, Feet of the poor — steps of the weak.
7 Пут је праведнику прав, Ти равниш стазу праведноме.
The path for the righteous [is] uprightness, O upright One, The path of the righteous Thou dost ponder.
8 И на путу судова Твојих, Господе, чекамо Те; Твоје име и Твој спомен жуди душа.
Also, [in] the path of Thy judgments, O Jehovah, we have waited [for] Thee, To Thy name and to Thy remembrance [Is] the desire of the soul.
9 Душом својом жудим Тебе ноћу, и духом својим што је у мени тражим Те јутром; јер кад су судови Твоји на земљи, уче се правди који живе у васиљеној.
[With] my soul I desired Thee in the night, Also, [with] my spirit within me I seek Thee earnestly, For when Thy judgments [are] on the earth, The inhabitants of the world have learned righteousness.
10 Ако се и помилује безбожник, не учи се правди, у земљи најправеднијој чини безакоње и не гледа на величанство Господње.
The wicked findeth favour, He hath not learned righteousness, In a land of straightforwardness he dealeth perversely, And seeth not the excellency of Jehovah.
11 Господе! Рука је Твоја високо подигнута, а они не виде; видеће и посрамиће се од ревности за народ, и огањ ће прождрети непријатеље Твоје.
O Jehovah, high [is] Thy hand — they see not, They see the zeal of the people, and are ashamed, Also, the fire — Thine adversaries, consumeth them.
12 Господе! Нама ћеш дати мир, јер сва дела наша Ти си нам учинио.
O Jehovah, Thou appointest peace to us, For, all our works also Thou hast wrought for us.
13 Господе Боже наш, господарише над нама господари други осим Тебе, али само Тобом помињемо име Твоје.
O Jehovah our God, lords have ruled us besides Thee, Only, by Thee we make mention of Thy name.
14 Помреше, неће оживети, мртви будући неће устати, јер си их Ти походио и истребио, затро сваки спомен њихов.
Dead — they live not, Rephaim, they rise not, Therefore Thou hast inspected and dost destroy them, Yea, thou destroyest all their memory.
15 Господе, умножио си народ, умножио си народ и прославио си се, али си их загнао на све крајеве земаљске.
Thou hast added to the nation, O Jehovah, Thou hast added to the nation, Thou hast been honoured, Thou hast put far off all the ends of earth.
16 Господе, у невољи тражише Те, и зваше покорну молитву кад си их карао.
O Jehovah, in distress they missed Thee, They have poured out a whisper, Thy chastisement [is] on them.
17 Као трудна жена кад хоће да се породи па се мучи и виче од бола, такви бејасмо ми пред Тобом, Господе!
When a pregnant woman cometh near to the birth, She is pained — she crieth in her pangs, So we have been from Thy face, O Jehovah.
18 Затруднесмо, мучисмо се да родимо, и као да родисмо ветар, никако не помогосмо земљи, нити падоше који живе у васиљеној.
We have conceived, we have been pained. We have brought forth as it were wind, Salvation we do not work in the earth, Nor do the inhabitants of the world fall.
19 Оживеће мртви твоји, и моје ће мртво тело устати. Пробудите се, и певајте који станујете у праху; јер је Твоја роса роса на трави, и земља ће изметнути мртваце.
'Thy dead live — My dead body they rise. Awake and sing, ye dwellers in the dust, For the dew of herbs [is] thy dew, And the land of Rephaim thou causest to fall.
20 Хајде народе мој, уђи у клети своје, и закључај врата своја за собом, прикриј се зачас, докле прође гнев.
Come, My people, enter into thy inner chambers, And shut thy doors behind thee, Hide thyself shortly a moment till the indignation pass over.
21 Јер, гле, Господ излази из места свог да походи становнике земаљске за безакоње њихово, и земља ће открити крв своју нити ће више покривати побијене своје.
For, lo, Jehovah is coming out of His place, To charge the iniquity of the inhabitant of the earth upon him, And revealed hath the earth her blood, Nor doth she cover any more her slain!'
