Књига пророка Исаије 26
1 Тада ће се певати ова песма у земљи Јудиној: Имамо тврд град; зидови су и опкоп спасење.
In that day shall this song be sung in the land of Judah: We have a strong city; salvation will he appoint for walls and bulwarks.
2 Отворите врата да уђе народ праведни, који држи веру.
Open ye the gates, that the righteous nation which keepeth truth may enter in.
3 Ко се Тебе држи, чуваш га једнако у миру, јер се у Тебе узда.
Thou wilt keep [him] in perfect peace, [whose] mind [is] stayed [on thee]: because he trusteth in thee.
4 Уздајте се у Господа довека, јер је Господ Господ Вечна стена.
Trust ye in the LORD for ever: for in the LORD JEHOVAH is an everlasting rock.
5 Јер понижује оне који наставају на висини, град високи обара, обара га на земљу, обраћа га у прах.
For he hath brought down them that dwell on high, the lofty city: he layeth it low, he layeth it low even to the ground; he bringeth it even to the dust.
6 Те га гази нога, ноге убогих, стопала невољних.
The foot shall tread it down; even the feet of the poor, and the steps of the needy.
7 Пут је праведнику прав, Ти равниш стазу праведноме.
The way of the just is uprightness: thou that art up right dost direct the path of the just.
8 И на путу судова Твојих, Господе, чекамо Те; Твоје име и Твој спомен жуди душа.
Yea, in the way of thy judgments, O LORD, have we waited for thee; to thy name and to thy memorial is the desire of our soul.
9 Душом својом жудим Тебе ноћу, и духом својим што је у мени тражим Те јутром; јер кад су судови Твоји на земљи, уче се правди који живе у васиљеној.
With my soul have I desired thee in the night; yea, with my spirit within me will I seek thee early: for when thy judgments are in the earth, the inhabitants of the world learn righteousness.
10 Ако се и помилује безбожник, не учи се правди, у земљи најправеднијој чини безакоње и не гледа на величанство Господње.
Let favour be shewed to the wicked, yet will he not learn righteousness; in the land of uprightness will he deal wrongfully, and will not behold the majesty of the LORD.
11 Господе! Рука је Твоја високо подигнута, а они не виде; видеће и посрамиће се од ревности за народ, и огањ ће прождрети непријатеље Твоје.
LORD, thy hand is lifted up, yet they see not: but they shall see [thy] zeal for the people, and be ashamed; yea, fire shall devour thine adversaries.
12 Господе! Нама ћеш дати мир, јер сва дела наша Ти си нам учинио.
LORD, thou wilt ordain peace for us: for thou hast also wrought all our works for us.
13 Господе Боже наш, господарише над нама господари други осим Тебе, али само Тобом помињемо име Твоје.
O LORD our God, other lords beside thee have had dominion over us; but by thee only will we make mention of thy name.
14 Помреше, неће оживети, мртви будући неће устати, јер си их Ти походио и истребио, затро сваки спомен њихов.
[They are] dead, they shall not live; [they are] deceased, they shall not rise: therefore hast thou visited and destroyed them, and made all their memory to perish.
15 Господе, умножио си народ, умножио си народ и прославио си се, али си их загнао на све крајеве земаљске.
Thou hast increased the nation, O LORD, thou hast increased the nation; thou art glorified: thou hast enlarged all the borders of the land.
16 Господе, у невољи тражише Те, и зваше покорну молитву кад си их карао.
LORD, in trouble have they visited thee, they poured out a prayer [when] thy chastening was upon them.
17 Као трудна жена кад хоће да се породи па се мучи и виче од бола, такви бејасмо ми пред Тобом, Господе!
Like as a woman with child, that draweth near the time of her delivery, is in pain and crieth out in her pangs; so have we been before thee, O LORD.
18 Затруднесмо, мучисмо се да родимо, и као да родисмо ветар, никако не помогосмо земљи, нити падоше који живе у васиљеној.
We have been with child, we have been in pain, we have as it were brought forth wind; we have not wrought any deliverance in the earth; neither have the inhabitants of the world fallen.
19 Оживеће мртви твоји, и моје ће мртво тело устати. Пробудите се, и певајте који станујете у праху; јер је Твоја роса роса на трави, и земља ће изметнути мртваце.
Thy dead shall live; my dead bodies shall arise. Awake and sing, ye that dwell in the dust: for thy dew is [as] the dew of herbs, and the earth shall cast forth the dead.
20 Хајде народе мој, уђи у клети своје, и закључај врата своја за собом, прикриј се зачас, докле прође гнев.
Come, my people, enter thou into thy chambers, and shut thy doors about thee: hide thyself for a little moment, until the indignation be overpast.
21 Јер, гле, Господ излази из места свог да походи становнике земаљске за безакоње њихово, и земља ће открити крв своју нити ће више покривати побијене своје.
For, behold, the LORD cometh forth out of his place to punish the inhabitants of the earth for their iniquity: the earth also shall disclose her blood, and shall no more cover her slain.
