Књига пророка Исаије 26
1 Тада ће се певати ова песма у земљи Јудиној: Имамо тврд град; зидови су и опкоп спасење.
In that day shall this song be sung in the land of Judah: “We have a strong city; His aid doth God appoint for walls and bulwarks.
2 Отворите врата да уђе народ праведни, који држи веру.
Open ye the gates, That the righteous nation may enter in, The nation that keepeth the truth.
3 Ко се Тебе држи, чуваш га једнако у миру, јер се у Тебе узда.
Him that is of a steadfast mind Thou wilt keep in continual peace, Because he trusteth in thee.
4 Уздајте се у Господа довека, јер је Господ Господ Вечна стена.
Trust ye in Jehovah forever, For the Lord Jehovah is an everlasting rock.
5 Јер понижује оне који наставају на висини, град високи обара, обара га на земљу, обраћа га у прах.
For he hath brought down the inhabitants of the fortress; The lofty city he hath laid low; He hath laid her low even to the ground; He hath levelled her with the dust.
6 Те га гази нога, ноге убогих, стопала невољних.
The foot trampleth upon her, The feet of the poor, the steps of the needy.
7 Пут је праведнику прав, Ти равниш стазу праведноме.
The way of the upright is a smooth way; Thou, O most righteous, doth level the path of the upright!
8 И на путу судова Твојих, Господе, чекамо Те; Твоје име и Твој спомен жуди душа.
In the way of thy judgments, O Jehovah, we have waited for thee; The desire of our souls is to thy name, and to the remembrance of thee.
9 Душом својом жудим Тебе ноћу, и духом својим што је у мени тражим Те јутром; јер кад су судови Твоји на земљи, уче се правди који живе у васиљеној.
My soul longeth for thee in the night, And my spirit within me seeketh thee in the morning; For when thy judgments are in the earth, The inhabitants of the world learn righteousness.
10 Ако се и помилује безбожник, не учи се правди, у земљи најправеднијој чини безакоње и не гледа на величанство Господње.
Though favor be shown to the wicked, He will not learn righteousness; In the land of uprightness will he deal unjustly, And have no regard to the majesty of Jehovah.
11 Господе! Рука је Твоја високо подигнута, а они не виде; видеће и посрамиће се од ревности за народ, и огањ ће прождрети непријатеље Твоје.
Thy hand, O Jehovah, is lifted up, yet do they not see; But they shall see with shame thy zeal for thy people; Yea, fire shall devour thine adversaries.
12 Господе! Нама ћеш дати мир, јер сва дела наша Ти си нам учинио.
Thou, O Jehovah, wilt give us peace; For all our works thou doest for us.
13 Господе Боже наш, господарише над нама господари други осим Тебе, али само Тобом помињемо име Твоје.
O Jehovah, our God, other lords have had dominion over us besides thee; Only through thee do we call upon thy name.
14 Помреше, неће оживети, мртви будући неће устати, јер си их Ти походио и истребио, затро сваки спомен њихов.
They are dead, they shall not live; They are shades, they shall not rise. For thou hast visited and destroyed them, And caused all the memory of them to perish.
15 Господе, умножио си народ, умножио си народ и прославио си се, али си их загнао на све крајеве земаљске.
“Thou wilt enlarge the nation, O Jehovah! Thou wilt enlarge the nation; thou wilt glorify thyself; Thou wilt widely extend all the borders of the land.
16 Господе, у невољи тражише Те, и зваше покорну молитву кад си их карао.
O Jehovah, in affliction they sought thee; They poured out their prayer, when thy chastisement was upon them.
17 Као трудна жена кад хоће да се породи па се мучи и виче од бола, такви бејасмо ми пред Тобом, Господе!
As a woman with child, when her delivery is near, Is in anguish, and crieth aloud in her pangs, So have we been, far from thy presence, O Jehovah!
18 Затруднесмо, мучисмо се да родимо, и као да родисмо ветар, никако не помогосмо земљи, нити падоше који живе у васиљеној.
We have been with child; we have been in anguish, Yet have, as it were, brought forth wind. To the land we bring no deliverance; Nor are the inhabitants of the land born.
19 Оживеће мртви твоји, и моје ће мртво тело устати. Пробудите се, и певајте који станујете у праху; јер је Твоја роса роса на трави, и земља ће изметнути мртваце.
O might thy dead live again, Might the dead bodies of my people arise! Awake, and sing, ye that dwell in the dust! For thy dew is like the dew upon plants, And the earth shall bring forth her dead.”
20 Хајде народе мој, уђи у клети своје, и закључај врата своја за собом, прикриј се зачас, докле прође гнев.
Come, my people, enter into thy chambers, And shut thy doors behind thee; Hide thyself for a little moment, Until the indignation be overpast!
21 Јер, гле, Господ излази из места свог да походи становнике земаљске за безакоње њихово, и земља ће открити крв своју нити ће више покривати побијене своје.
For behold, Jehovah cometh forth from his place, To punish the inhabitants of the earth for their iniquity; And the earth shall disclose her blood, And shall no longer cover her slain.
