Књига пророка Исаије 22
1 Бреме долини виђења. Шта ти је те си сва изашла на кровове?
The burden of the valley of vision. What aileth thee now, that thou art wholly gone up to the housetops?
2 Граде пуни вике и вреве, граде весели! Твоји побијени нису побијени мачем нити погибоше у боју.
O thou that art full of shoutings, a tumultuous city, a joyous town; thy slain are not slain with the sword, neither are they dead in battle.
3 Главари твоји узмакоше свиколики, повезаше их стрелци; шта се год нађе твојих, сви су повезани, ако и побегоше далеко.
All thy rulers fled away together, they were bound by the archers: all that were found of thee were bound together, they fled afar off.
4 Зато рекох: Прођите ме се, да плачем горко; не трудите се да ме тешите за погибљу кћери народа мог.
Therefore said I, Look away from me, I will weep bitterly; labour not to comfort me, for the spoiling of the daughter of my people.
5 Јер је ово дан муке и потирања и сметње од Господа, Господа над војскама, у долини виђења; обалиће зид, и вика ће бити до горе.
For it is a day of discomfiture, and of treading down, and of perplexity, from the Lord, the LORD of hosts, in the valley of vision; a breaking down of the walls, and a crying to the mountains.
6 И Елам узе Тул, с колима људи и с коњицима, и Кир истаче штит.
And Elam bare the quiver, with chariots of men [and] horsemen; and Kir uncovered the shield.
7 И красне долине твоје напунише се кола, и коњици се наместише пред вратима.
And it came to pass, that thy choicest valleys were full of chariots, and the horsemen set themselves in array at the gate.
8 И одастре се застирач Јудин; и погледао си у то време на оружје у кући шумској.
And he took away the covering of Judah; and thou didst look in that day to the armour in the house of the forest.
9 И видесте да је много пролома на граду Давидовом, и сабрасте воду у доњем језеру.
And ye saw the breaches of the city of David, that they were many: and ye gathered together the waters of the lower pool.
10 И избројасте куће јерусалимске, и развалисте куће да утврдите зид.
and ye numbered the houses of Jerusalem, and ye brake down the houses to fortify the wall.
11 И начинисте јаз међу два зида за воду из старог језера; али не погледасте на Оног који је то учинио и не обазресте се на Оног који је то одавно спремио.
ye made also a reservoir between the two walls for the water of the old pool: but ye looked not unto him that had done this, neither had ye respect unto him that fashioned it long ago.
12 И зва вас Господ над војскама у онај дан да плачете и ридате и да скубете косе и припашете кострет;
And in that day did the Lord, the LORD of hosts, call to weeping, and to mourning, and to baldness, and to girding with sackcloth:
13 А гле, радост и весеље, убијају говеда, кољу овце, једу месо и пију вино говорећи: Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети.
and behold, joy and gladness, slaying oxen and killing sheep, eating flesh and drinking wine: let us eat and drink, for tomorrow we shall die.
14 Али Господ над војскама јави ми: Неће вам се опростити ово безакоње до смрти, вели Господ, Господ над војскама.
And the LORD of hosts revealed himself in mine ears, Surely this iniquity shall not be purged from you till ye die, saith the Lord, the LORD of hosts.
15 Овако вели Господ, Господ над војскама: Иди к оном ризничару, к Сомни, управитељу дворском,
Thus saith the Lord, the LORD of hosts, Go, get thee unto this treasurer, even unto Shebna, which is over the house, [and say],
16 И реци му: Шта ћеш ти ту? И ко ти је ту, те си ту истесао себи гроб? Истесао си себи гроб на високом месту и спремио си себи стан у камену.
What doest thou here? and whom hast thou here, that thou hast hewed thee out here a sepulchre? hewing him out a sepulchre on high, graving an habitation for himself in the rock!
17 Ево, човече, Господ ће те бацити далеко и затрпаће те.
Behold, the LORD will hurl thee away violently as a [strong] man; yea, he will wrap thee up closely.
18 Завитлаће те и хитити као лопту у земљу пространу; онде ћеш умрети и онде ће бити кола славе твоје, срамото дому господара свог;
He will surely turn and toss thee like a ball into a large country; there shalt thou die, and there shall be the chariots of thy glory, thou shame of thy lord’s house.
19 И сврћи ћу те с места твог, и истераћу те из службе твоје.
And I will thrust thee from thine office, and from thy station shall he pull thee down.
20 И у то време позваћу слугу свог Елијакима сина Хелкијиног;
And it shall come to pass in that day, that I will call my servant Eliakim the son of Hilkiah:
21 И обући ћу му твоју хаљину, и твојим ћу га појасом опасати, и твоју ћу му власт дати у руку, и биће отац Јерусалимљанима и дому Јудином.
and I will clothe him with thy robe, and strengthen him with thy girdle, and I will commit thy government into his hand: and he shall be a father to the inhabitants of Jerusalem, and to the house of Judah.
22 И метнућу му кључ од дома Давидовог на раме: кад он отвори, неће нико затворити, и кад он затвори, неће нико отворити.
And the key of the house of David will I lay upon his shoulder; and he shall open, and none shall shut; and he shall shut, and none shall open.
23 И као клин углавићу га на тврдом месту, и биће престо славе дому оца свог;
And I will fasten him as a nail in a sure place; and he shall be for a throne of glory to his father’s house.
24 И о њему ће се вешати сва слава дома оца његовог, синова и унука, свакојаки судови, и најмањи, и чаше и мехови.
And they shall hang upon him all the glory of his father’s house, the offspring and the issue, every small vessel, from the vessels of cups even to all the vessels of flagons.
25 У то време, вели Господ над војскама, помериће се клин углављен на тврдом месту, и извадиће се и пашће, и тежа што је на њему пропашће; јер Господ рече.
In that day, saith the LORD of hosts, shall the nail that was fastened in a sure place give way; and it shall be hewn down, and fall, and the burden that was upon it shall be cut off; for the LORD hath spoken it.
