Књига пророка Исаије 21
1 Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на југ, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне.
The burden of the wilderness of the sea. As whirlwinds in the South sweep through, it comes from the wilderness, from an awesome land.
2 Љута утвара јави ми се. Неверник неверу чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! Свему уздисању учинићу крај.
A grievous vision is declared to me. The treacherous man deals treacherously, and the destroyer destroys. Go up, Elam; attack! I have stopped all of Media’s sighing.
3 Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.
Therefore my thighs are filled with anguish. Pains have seized me, like the pains of a woman in labor. I am in so much pain that I can’t hear. I am so dismayed that I can’t see.
4 Срце ми се смете, гроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх.
My heart flutters. Horror has frightened me. The twilight that I desired has been turned into trembling for me.
5 Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове.
They prepare the table. They set the watch. They eat. They drink. Rise up, you princes, oil the shield!
6 Јер овако ми рече Господ: Иди, постави стражара да ти јави шта види.
For the Lord said to me, “Go, set a watchman. Let him declare what he sees.
7 И виде кола, и два реда коњика; кола с магарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом.
When he sees a troop, horsemen in pairs, a troop of donkeys, a troop of camels, he shall listen diligently with great attentiveness.”
8 И повика као лав: Господару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ.
He cried like a lion: “Lord, I stand continually on the watchtower in the daytime, and every night I stay at my post.
9 И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: Паде, паде Вавилон, и сви резани ликови богова његових разбише се о земљу.
Behold, here comes a troop of men, horsemen in pairs.” He answered, “Fallen, fallen is Babylon; and all the engraved images of her gods are broken to the ground.
10 Вршају мој, и пшенице гумна мог! Шта чух од Господа над војскама, Бога Израиљевог, јавих вам.
You are my threshing, and the grain of my floor!” That which I have heard from the LORD of Hosts, the God of Israel, I have declared to you.
11 Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: Стражару! Шта би ноћас? Стражару! Шта би ноћас?
The burden of Dumah. One calls to me out of Seir, “Watchman, what of the night? Watchman, what of the night?”
12 Стражар рече: Доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.
The watchman said, “The morning comes, and also the night. If you will inquire, inquire. Come back again.”
13 Бреме арапској. По шумама у арапској ноћиваћете, путници дедански!
The burden on Arabia. You will lodge in the thickets in Arabia, you caravans of Dedanites.
14 Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретните с хлебом бегунца.
They brought water to him who was thirsty. The inhabitants of the land of Tema met the fugitives with their bread.
15 Јер ће бежати од мача, од мача голог, од лука запетог и од жестоког боја.
For they fled away from the swords, from the drawn sword, from the bent bow, and from the heat of battle.
16 Јер овако ми рече Господ: За годину, као што је година најамничка, нестаће све славе кидарске.
For the Lord said to me, “Within a year, as a worker bound by contract would count it, all the glory of Kedar will fail,
17 И што остане храбрих стрелаца синова кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.
and the residue of the number of the archers, the mighty men of the children of Kedar, will be few; for the LORD, the God of Israel, has spoken it.”
