Књига пророка Исаије 21
1 Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на југ, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне.
The burden of the desert of the sea. As whirlwinds in the south pass through; so it cometh from the desert, from a terrible land.
2 Љута утвара јави ми се. Неверник неверу чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! Свему уздисању учинићу крај.
A grievous vision is declared to me; the treacherous dealer dealeth treacherously, and the spoiler plundereth. Go up, O Elam: besiege, O Media; all its sighing have I made to cease.
3 Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.
Therefore are my loins filled with pain: pangs have taken hold upon me, as the pangs of a woman that travaileth: I was bowed down at the hearing of it; I was dismayed at the seeing of it.
4 Срце ми се смете, гроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх.
My heart panted, fearfulness terrified me: the night of my pleasure hath he turned into fear to me.
5 Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове.
Prepare the table, watch in the watchtower, eat, drink: arise, ye princes, and anoint the shield.
6 Јер овако ми рече Господ: Иди, постави стражара да ти јави шта види.
For thus hath the Lord said to me, Go, set a watchman, let him declare what he seeth.
7 И виде кола, и два реда коњика; кола с магарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом.
And he saw a chariot with a couple of horsemen, a chariot of donkeys, and a chariot of camels; and he hearkened diligently with much heed:
8 И повика као лав: Господару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ.
And he cried, A lion: My lord, I stand continually upon the watchtower in the daytime, and I am set in my post whole nights:
9 И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: Паде, паде Вавилон, и сви резани ликови богова његових разбише се о земљу.
And, behold, here cometh a chariot of men, with a couple of horsemen. And he answered and said, Babylon is fallen, is fallen; and all the graven images of her gods he hath broken to the ground.
10 Вршају мој, и пшенице гумна мог! Шта чух од Господа над војскама, Бога Израиљевог, јавих вам.
O my threshing, and the grain of my floor: that which I have heard from the LORD of hosts, the God of Israel, have I declared to you.
11 Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: Стражару! Шта би ноћас? Стражару! Шта би ноћас?
The burden of Dumah. He calleth to me out of Seir, Watchman, what of the night? Watchman, what of the night?
12 Стражар рече: Доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.
The watchman said, The morning cometh, and also the night: if ye will enquire, enquire ye: return, come.
13 Бреме арапској. По шумама у арапској ноћиваћете, путници дедански!
The burden upon Arabia. In the forest in Arabia shall ye lodge, O ye travelling companies of Dedanim.
14 Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретните с хлебом бегунца.
The inhabitants of the land of Tema brought water to him that was thirsty, they met with their bread him that fled.
15 Јер ће бежати од мача, од мача голог, од лука запетог и од жестоког боја.
For they fled from the swords, from the drawn sword, and from the bent bow, and from the grievousness of war.
16 Јер овако ми рече Господ: За годину, као што је година најамничка, нестаће све славе кидарске.
For thus hath the Lord said to me, Within a year, according to the years of an hireling, and all the glory of Kedar shall fail:
17 И што остане храбрих стрелаца синова кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.
And the remainder of the number of archers, the mighty men of the children of Kedar, shall be diminished: for the LORD God of Israel hath spoken it.
