Књига пророка Исаије 18
1 Тешко земљи која сен чини крилима с оне стране река етиопских;
Væ terræ cymbalo alarum, quæ est trans flumina Æthiopiæ,
2 Која шаље посланике преко мора, у лађама од сите по водама, говорећи: Идите, брзи гласници, к народу расејаном и оплењеном, к народу страшном откако је досад, к народу размереном и погаженом, коме земљу разносе реке.
qui mittit in mare legatos, et in vasis papyri super aquas. Ite, angeli veloces, ad gentem convulsam et dilaceratam; ad populum terribilem, post quem non est alius; ad gentem exspectantem et conculcatam, cujus diripuerunt flumina terram ejus.
3 Сви који живите на свету и станујете на земљи, кад се дигне застава на горама, гледајте, и кад затруби труба, слушајте.
Omnes habitatores orbis, qui moramini in terra, cum elevatum fuerit signum in montibus, videbitis, et clangorem tubæ audietis.
4 Јер овако ми рече Господ: Умирићу се и гледаћу из стана свог, као врућина која суши после дажда и као росан облак о врућини жетвеној.
Quia hæc dicit Dominus ad me: Quiescam et considerabo in loco meo, sicut meridiana lux clara est, et sicut nubes roris in die messis.
5 Јер пре бербе, кад напупе пупци и од цвета постане грозд и стане зрети, окресаће одводе српом, и узеће лозу и одсећи.
Ante messem enim totus effloruit, et immatura perfectio germinabit; et præcidentur ramusculi ejus falcibus, et quæ derelicta fuerint abscindentur et excutientur.
6 Све ће се оставити птицама горским и зверима земаљским; и птице ће летовати на њима, а свакојаке звери земаљске зимоваће.
Et relinquentur simul avibus montium et bestiis terræ; et æstate perpetua erunt super eum volucres, et omnes bestiæ terræ super illum hiemabunt.
7 Тада ће се донети дар Господу над војскама од народа расејаног и оплењеног, од народа страшног откако је досад, од народа размереног и погаженог, коме земљу разносе реке, к месту имена Господа над војскама, ка гори сионској.
In tempore illo deferetur munus Domino exercituum a populo divulso et dilacerato, a populo terribili, post quem non fuit alius; a gente exspectante, exspectante et conculcata, cujus diripuerunt flumina terram ejus; ad locum nominis Domini exercituum, montem Sion.
