Књига пророка Исаије 17
1 Бреме Дамаску. Гле, Дамаск ће се укинути да не буде више град, него ће бити гомила развалина.
Damaska kawng pongah thuih ih lok loe, Khenah, Damaska loe vangpui ah oh han ai ah, kamro hmuenmaenawk tapophaih ahmuen ah om tih.
2 Градови ароирски биће остављени, биће за стада, те ће у њима почивати, и нико их неће плашити.
Aroer vangpuinawk loe pahnawt sut boeh pongah, tuunawk prathaih ahmuen hoi tabokhaih ahmuen ah om tih; mi mah doeh nihcae to pazih mak ai boeh.
3 Нестаће градова Јефремових и царства у Дамаску и остатку сирском, биће као слава синова Израиљевих, вели Господ над војскама.
Ephraim prae thungah sipae hoi thungh ih vangpui om mak ai boeh, Damaska hoi kanghmat Syria prae ah doeh siangpahrang ukhaih om mak ai boeh; nihcae loe Israel caanawk lensawkhaih baktiah om o tih, tiah misatuh kaminawk ih Angraeng mah thuih.
4 И у тај ће дан истанчати слава Јаковљева, и дебело тело његово омршаће.
To na niah loe Jakob lensawkhaih to azaem ueloe, ngan pong ih athawk doeh zaek tih boeh.
5 Јер ће бити као кад жетелац сабира жито и руком жање класје, и биће као кад се купи класје у долини рафајској.
To naah loe cang aatkung mah cangqui to aah moe, a ban ah cangqui tapom, Rephaim azawn ih cang aat kami baktiah om tih.
6 Али ће се оставити у њој пабирци као кад се отресе маслина, па две три остану у врху, и четири пет на родним гранама, вели Господ Бог Израиљев.
Toe Olive kung to ahuenh naah, tanghang ranui koekah ih kanghmat athaih hnetto, to tih ai boeh loe thumto maw baktih, kapop ah kathai tanghang pongah kaom kanghmat athaih palito, to tih ai boeh loe pangato baktiah, kanghmat misurthaih to om tih, tiah Israel Angraeng Sithaw mah thuih.
7 У то ће време човек погледати на Творца свог, и очи његове гледаће на Свеца Израиљевог;
To na niah loe kami mah angmah sahkung to dan ueloe, Israel Ciimcai Sithaw to khingyahaih hoiah khen tih.
8 А неће погледати на олтаре, дело руку својих, нити ће гледати на оно што су начинили прсти његови, ни на лугове ни на ликове сунчане.
Anih mah ban hoiah sak ih hmaicam to khen mak ai, a banpazung hoiah sak moe, thing nuiah soi ih krangnawk hoi hmuihoih thlaekhaih hmaicamnawk doeh dawncang mak ai boeh.
9 У то ће време тврди градови његови бити као остављен грм и огранак, јер ће се оставити ради синова Израиљевих, и биће пустош.
To na niah loe kacak parai anih ih vangpuinawk loe, Israel kaminawk mah caeh taak moe, vah sut ih thing hoi tadong ih thing tanghang baktiah om ueloe, prae doeh angqai krang tih boeh.
10 Јер си заборавио Бога спасења свог, и ниси се сећао Стене силе своје; зато сади красне садове и лозу страну пресађуј;
Nangmacae pahlongkung Sithaw to na pahnet o moe, na thacak o haih lungsong to na poek o ai boeh pongah, kahoih thingkung to na thling o ueloe, kalah amuunawk to na patii o tih;
11 Дању ради да узрасте шта посадиш, и јутром гледај да ти семе никне; али кад дође до брања разграбиће се, и остаће ти љута жалост.
to na niah na patit o ih amuu loe amprawk moe, akhawnbang ah apawk roep cadoeh, athaih pakhrikhaih tue loe nang hanah kahoih thai ai palungsethaih tue ah ni om tih.
12 Тешко мноштву великих народа, што буче као што буче мора, и узаврелим народима, којих стоји врева као силних вода;
Tuipui tuen baktiah katuen, kanoih parai kaminawk hoi thacak tuiphu kangthawk baktiah angthawk kaminawk loe, khosak bing!
13 Врева стоји народа као великих вода; али ће повикати на њих, и они ће побећи далеко, и биће гоњени као плева по брдима од ветра и као прах од вихора.
Kaminawk loe kalen parai kangthawk tuiphu baktiah angthawk o cadoeh, nihcae to Sithaw mah thuitaek tih, nihcae loe ahmuen kangthla ah cawn o tih; nihcae loe mae nuiah takhi song naah takhi mah hmuh phaeng ih tavai baktih, kamhae takhi mah hmuh ih anghnoeng baktiah om o tih.
14 Увече ето страха, и пре него сване нема никога. То је део оних који нас газе, и наследство оних који отимају од нас.
Khenah, duembang ah raihaih pha ueloe, akhawnbang pha ai naah anghmaa o tih. Hae loe kaicae ih hmuenmae lomh kami, kaicae parokungnawk mah tongh han ih taham ah om tih.
