Књига пророка Исаије 15

1 Бреме Моаву. Да, обноћ се раскопа Ар моавски и пропаде; да, обноћ се раскопа Кир моавски и пропаде.

Et Udsagn om Moab. Ak, Ar lægges øde ved Nat, det er ude med Moab, Kir lægges øde ved Nat, det er ude med Moab.

2 Отиде у дом и у Девон, на висине, да плаче: Моав ће ридати за Невоном и за Медевом, све ће му главе бити ћелаве, свака брада оскубена.

Dibons Datter gaar op paa Høje for at græde, oppe paa Nebo og Medeba jamrer Moab; hvert et Hoved er skaldet, alt Skæg skaaret af,

3 По улицама ће његовим припасивати кострет, на крововима његовим и на улицама његовим све ће ридати сузе лијући.

paa Gader og oppe paa Tage bærer de Sæk, paa Torvene jamrer de alle, opløst i Graad.

4 И викаће Есевон и Елеала, до Јасе чуће им се глас; и војници ће моавски викати, душа ће се у сваком узмучити.

Hesjbon og El'ale skriger, det høres til Jahaz. Derfor skælver Moabs Lænder, dets Sjæl er i Vaande.

5 Срце моје вапије за Моавом; бегунци његови побегоше дори до Сигора као јуница трећакиња; јер ће се ићи уз брдо луитско плачући, и путем оронајимским разлегаће се јаук.

Hjertet skriger i Moab, man flygter til Zoar, til Eglat-Sjelisjija. Ak, grædende stiger de op ad Luhits Skraaning, undervejs til Horonajim opløfter de Jammerskrig;

6 Јер ће нестати вода нимримских, јер ће посахнути биље, нестаће траве, зелени неће бити.

Nimrims Vande bliver Ødemarker, thi Græsset visner, Grønsværet svinder, Grønt er der ikke.

7 И зато што су остављали и што су чували однеће се на поток арапски.

Derfor slæber de Godset, de vandt, deres hengemte Ting over Vidjebækken.

8 Јер ће вика ићи око међа моавских, до Еглаима јаук њихов, и до Вир-Елима јаук њихов.

Ak, Nødraabet omspænder Moabs Land, dets Jamren naar til Eglajim og Be'er-Elim;

9 Јер ће се вода димонска напунити крви; и још ћу дометнути Димону, на бегунце моавске и на остатак земаљски послаћу лавове.

thi Dimons Vand er fuldt af Blod. Men jeg sender endnu mer over Dimon: en Løve over Moabs undslupne, Landets Rest.