Књига пророка Исаије 10
1 Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,
Malheur à ceux qui rendent des arrêts iniques, et aux scribes qui écrivent des sentences injustes,
2 Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мог, да би им плен биле удовице и сироте грабеж.
écartant du tribunal les faibles, et dépouillant de leur droit les affligés de mon peuple, faisant des veuves leur proie, et pillant les orphelins!
3 А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибећи за помоћ? Где ли ћете оставити славу своју?
Que ferez-vous au jour de la visite, et dans la catastrophe qui viendra de loin? Vers qui fuirez-vous pour avoir du secours, et où déposerez-vous vos trésors?
4 Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.
Il ne reste qu’à se courber parmi les captifs, ou à tomber parmi les tués. Avec tout cela, sa colère ne s’est pas détournée, et sa main reste étendue.
5 Тешко Асиру, шиби гнева мог, ако и јесте палица у руци његовој моја јарост.
Malheur à Assur, verge de ma colère! Le bâton qui est dans sa main est l’instrument de ma fureur;
6 На народ лицемерни послаћу га, и заповедићу му за народ на који се гневим, да плени и отима, и да га изгази као блато на улицама.
je l’envoie contre une nation impie, je lui donne mes ordres contre le peuple de mon courroux, pour le mettre au pillage et faire du butin, et le fouler au pied comme la boue des rues.
7 Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истреби многе народе.
Mais lui, ce n’est pas ainsi qu’il l’entend, et telle n’est pas la pensée de son cœur; car il ne songe qu’à détruire, et à exterminer des nations, non en petit nombre.
8 Јер ће рећи: Кнезови моји нису ли сви цареви?
Il dit: « Mes princes ne sont-ils pas tous des rois?
9 Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск?
N’en a-t-il pas été de Calno comme de Carchémis, et de Hamath comme d’Arphad, et de Samarie comme de Damas?
10 Како је рука моја нашла царства лажних богова, којих ликови беху јачи од јерусалимских и самаријских,
Comme ma main a atteint les royaumes des divinités impuissantes, dont les idoles l’emportaient sur celles de Jérusalem et de Samarie; comme j’ai fait à Samarie et à ses dieux,
11 Нећу ли учинити Јерусалиму и његовим лажним боговима онако како сам учинио Самарији и њеним лажним боговима?
ne ferai-je pas de même à Jérusalem et à ses images? »
12 Али кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових.
Mais il arrivera: Quand le Seigneur aura accompli toute son œuvre, sur la montagne de Sion et à Jérusalem: « Je visiterai le fruit du cœur hautain du roi d’Assyrie, et l’arrogance de ses regards altiers. »
13 Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике.
Car il a dit: « Par la force de ma main j’ai fait cela, et par ma sagesse, car je suis intelligent! J’ai déplacé les bornes des peuples, j’ai pillé leurs trésors, et, comme un héros, j’ai renversé du trône ceux qui y étaient assis.
14 И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне.
Ma main a saisi, comme un nid, les richesses des peuples, et, comme on ramasse des œufs abandonnés, j’ai ramassé toute la terre, sans que nul ait remué l’aile, ouvert le bec ou poussé un cri! » —
15 Хоће ли се секира величати над оним који њом сече? Хоће ли се пила разметати над оним који њом ради? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.
La hache se glorifie-t-elle contre la main qui la brandit, la scie s’élève-t’elle contre celui qui la meut? Comme si la verge faisait mouvoir celui qui la lève, comme si le bâton soulevait ce qui n’est pas du bois!
16 Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ.
C’est pourquoi le Seigneur Yahweh des armées, enverra le dépérissement sur ses robustes guerriers, et sous sa magnificence s’embrasera un feu, comme le feu d’un incendie.
17 Јер ће видело Израиљево бити огањ, и Светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан.
La lumière d’Israël sera un feu, et son Saint, une flamme, qui consumera et dévorera ses épines et ses ronces, en un seul jour.
18 И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тела, уништиће, и биће као бегунац кад изнемогне.
Et la gloire de sa forêt et de son verger, il l’anéantira de l’âme au corps; ce sera comme un malade qui meurt de consomption.
19 И шта остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дете могло пописати.
Le reste des arbres de sa forêt pourra être compté; un enfant les inscrirait.
20 И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином.
Et il arrivera en ce jour-là: Le reste d’Israël et les réchappés de la maison de Jacob ne continueront pas de s’appuyer sur celui qui les frappait, mais ils s’appuieront sur Yahweh, le Saint d’Israël, avec fidélité.
21 Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силном.
Un reste reviendra, un reste de Jacob, vers le Dieu fort.
22 Јер ако буде народа твог, Израиљу, као песка морског, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда.
Car, quand ton peuple, ô Israël, serait comme le sable de la mer, c’est un reste qui reviendra; la destruction est résolue, elle fera déborder la justice.
23 Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи.
Car la destruction qu’il a décrétée, le Seigneur Yahweh des armées l’accomplira dans tout le pays.
24 Зато овако вели Господ, Господ над војскама: Не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру.
C’est pourquoi ainsi parle le Seigneur Yahweh des armées: « Ne crains rien d’Assur, ô mon peuple, qui habite Sion, quand il te frappera de la verge, et qu’il lèvera sur toi le bâton, comme autrefois l’Égypte.
25 Јер још мало, и гнев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао.
Car, encore bien peu de temps, et mon courroux cessera, et ma colère se tournera contre eux pour les détruire.
26 Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру.
Et Yahweh des armées lèvera contre eux le fouet, comme il frappa Madian au rocher d’Oreb, et comme son bâton fut sur la mer; et il le lèvera, comme autrefois en Égypte.
27 И тада ће се скинути бреме његово с рамена твог и јарам његов с врата твог, и изломиће се јарам од помазања.
Et il arrivera en ce jour-là: Le fardeau d’Assur sera ôté de ton épaule, et son joug de dessus ton cou, et ta vigueur fera éclater le joug.
28 Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој.
Il est venu à Ajath, il a passé à Magron, il laisse son bagage à Machmas.
29 Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побеже.
Ils ont passé le défilé; ils ont campé la nuit à Gaba; Rama est dans l’épouvante; Gabaa de Saül prend la fuite.
30 Вичи гласно, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!
Pousse des cris de détresse, fille de Gallim! Prête l’oreille, Laïs! Pauvre Anathoth!
31 Мадмина побеже, становници гевимски утекоше.
Medména se disperse, les habitants de Gabim sont en fuite.
32 Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери сионске, на хум јерусалимски.
Encore un jour et il sera à Nobé; il lèvera sa main contre la montagne de la fille de Sion, contre la colline de Jérusalem!...
33 Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; шта је високо посећи ће, и шта је уздигнуто снизиће.
Voici que le Seigneur, Yahweh des armées, abat avec fracas la ramure des arbres; les plus hauts sont coupés, les plus élevés sont jetés par terre.
34 И густу ће шуму исећи секиром, и Ливан ће пасти од Силнога.
Les fourrés de la forêt sont taillés avec le fer, et le Liban tombe sous les coups d’un Puissant.
