Књига пророка Исаије 10
1 Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,
Woe to them that decree unrighteous decrees, and that write grievousness which they have prescribed;
2 Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мог, да би им плен биле удовице и сироте грабеж.
To turn aside the needy from judgment, and to take away the right from the poor of my people, that widows may be their prey, and that they may rob the fatherless!
3 А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибећи за помоћ? Где ли ћете оставити славу своју?
And what will you do in the day of visitation, and in the desolation which shall come from far? to whom will you flee for help? and where will you leave your glory?
4 Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.
Without me they shall bow down under the prisoners, and they shall fall under the slain. For all this his anger is not turned away, but his hand is stretched out still.
5 Тешко Асиру, шиби гнева мог, ако и јесте палица у руци његовој моја јарост.
O Assyrian, the rod of my anger, and the staff in their hand is my indignation.
6 На народ лицемерни послаћу га, и заповедићу му за народ на који се гневим, да плени и отима, и да га изгази као блато на улицама.
I will send him against an hypocritical nation, and against the people of my wrath will I give him a charge, to take the spoil, and to take the prey, and to tread them down like the mire of the streets.
7 Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истреби многе народе.
However, he means not so, neither does his heart think so; but it is in his heart to destroy and cut off nations not a few.
8 Јер ће рећи: Кнезови моји нису ли сви цареви?
For he says, Are not my princes altogether kings?
9 Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск?
Is not Calno as Carchemish? is not Hamath as Arpad? is not Samaria as Damascus?
10 Како је рука моја нашла царства лажних богова, којих ликови беху јачи од јерусалимских и самаријских,
As my hand has found the kingdoms of the idols, and whose graven images did excel them of Jerusalem and of Samaria;
11 Нећу ли учинити Јерусалиму и његовим лажним боговима онако како сам учинио Самарији и њеним лажним боговима?
Shall I not, as I have done to Samaria and her idols, so do to Jerusalem and her idols?
12 Али кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових.
Why it shall come to pass, that when the Lord has performed his whole work on mount Zion and on Jerusalem, I will punish the fruit of the stout heart of the king of Assyria, and the glory of his high looks.
13 Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике.
For he says, By the strength of my hand I have done it, and by my wisdom; for I am prudent: and I have removed the bounds of the people, and have robbed their treasures, and I have put down the inhabitants like a valiant man:
14 И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне.
And my hand has found as a nest the riches of the people: and as one gathers eggs that are left, have I gathered all the earth; and there was none that moved the wing, or opened the mouth, or peeped.
15 Хоће ли се секира величати над оним који њом сече? Хоће ли се пила разметати над оним који њом ради? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.
Shall the ax boast itself against him that hews therewith? or shall the saw magnify itself against him that shakes it? as if the rod should shake itself against them that lift it up, or as if the staff should lift up itself, as if it were no wood.
16 Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ.
Therefore shall the Lord, the Lord of hosts, send among his fat ones leanness; and under his glory he shall kindle a burning like the burning of a fire.
17 Јер ће видело Израиљево бити огањ, и Светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан.
And the light of Israel shall be for a fire, and his Holy One for a flame: and it shall burn and devour his thorns and his briers in one day;
18 И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тела, уништиће, и биће као бегунац кад изнемогне.
And shall consume the glory of his forest, and of his fruitful field, both soul and body: and they shall be as when a standard-bearer faints.
19 И шта остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дете могло пописати.
And the rest of the trees of his forest shall be few, that a child may write them.
20 И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином.
And it shall come to pass in that day, that the remnant of Israel, and such as are escaped of the house of Jacob, shall no more again stay on him that smote them; but shall stay on the LORD, the Holy One of Israel, in truth.
21 Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силном.
The remnant shall return, even the remnant of Jacob, to the mighty God.
22 Јер ако буде народа твог, Израиљу, као песка морског, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда.
For though your people Israel be as the sand of the sea, yet a remnant of them shall return: the consumption decreed shall overflow with righteousness.
23 Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи.
For the Lord GOD of hosts shall make a consumption, even determined, in the middle of all the land.
24 Зато овако вели Господ, Господ над војскама: Не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру.
Therefore thus says the Lord GOD of hosts, O my people that dwell in Zion, be not afraid of the Assyrian: he shall smite you with a rod, and shall lift up his staff against you, after the manner of Egypt.
25 Јер још мало, и гнев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао.
For yet a very little while, and the indignation shall cease, and my anger in their destruction.
26 Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру.
And the LORD of hosts shall stir up a whip for him according to the slaughter of Midian at the rock of Oreb: and as his rod was on the sea, so shall he lift it up after the manner of Egypt.
27 И тада ће се скинути бреме његово с рамена твог и јарам његов с врата твог, и изломиће се јарам од помазања.
And it shall come to pass in that day, that his burden shall be taken away from off your shoulder, and his yoke from off your neck, and the yoke shall be destroyed because of the anointing.
28 Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој.
He is come to Aiath, he is passed to Migron; at Michmash he has laid up his carriages:
29 Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побеже.
They are gone over the passage: they have taken up their lodging at Geba; Ramah is afraid; Gibeah of Saul is fled.
30 Вичи гласно, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!
Lift up your voice, O daughter of Gallim: cause it to be heard to Laish, O poor Anathoth.
31 Мадмина побеже, становници гевимски утекоше.
Madmenah is removed; the inhabitants of Gebim gather themselves to flee.
32 Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери сионске, на хум јерусалимски.
As yet shall he remain at Nob that day: he shall shake his hand against the mount of the daughter of Zion, the hill of Jerusalem.
33 Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; шта је високо посећи ће, и шта је уздигнуто снизиће.
Behold, the Lord, the LORD of hosts, shall lop the bough with terror: and the high ones of stature shall be hewn down, and the haughty shall be humbled.
34 И густу ће шуму исећи секиром, и Ливан ће пасти од Силнога.
And he shall cut down the thickets of the forest with iron, and Lebanon shall fall by a mighty one.
