Књига пророка Исаије 1
1 Утвара Исаије сина Амосовог, коју виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних.
The visions of Isaiah son of Amoz, that he has seen concerning Judah and Jerusalem, in the days of Uzziah, Jotham, Ahaz, Hezekiah, kings of Judah.
2 Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене.
Hear, O heavens, and give ear, O earth, For YHWH has spoken: “I have nourished and brought up sons, And they transgressed against Me.
3 Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме.
An ox has known its owner, And a donkey the crib of its master, Israel has not known, My people have not understood.”
4 Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг.
Oh, sinning nation, a people heavy [with] iniquity, A seed of evildoers, sons—corrupters! They have forsaken YHWH, They have despised the Holy One of Israel, They have gone away backward.
5 Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.
Why are you struck anymore? You add apostasy! Every head has become diseased, and every heart [is] sick.
6 Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене.
From the sole of the foot—to the head, There is no soundness in it, Wound, and bruise, and fresh striking! They have not been closed nor bound, Nor have they softened with ointment.
7 Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.
Your land [is] a desolation, your cities burned with fire, Your ground—strangers are consuming it before you, And a desolation as overthrown by strangers!
8 И оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца, као град опкољен.
And the daughter of Zion has been left, As a shelter in a vineyard, As a lodge in a place of cucumbers—as a city besieged.
9 Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.
Unless YHWH of Hosts had left a remnant to us, Shortly—we had been as Sodom, We had been like to Gomorrah!
10 Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашег, народе гоморски!
Hear the word of YHWH, you rulers of Sodom, Give ear to the Law of our God, you people of Gomorrah,
11 Шта ће ми мноштво жртава ваших? Вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу.
“Why the abundance of your sacrifices to Me?” says YHWH, “I have been satiated [with] burnt-offerings of rams, And fat of fatlings; And blood of bullocks, and lambs, And I have not desired male goats.
12 Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему?
When you come to appear before Me, Who has required this of your hand, To trample My courts?
13 Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.
Do not add to bring in a vain present, Incense—it [is] an abomination to Me, New moon, and Sabbath, calling of convocation! Do not render iniquity—and a restraint!
14 На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.
My soul has hated your new moons and your set seasons, They have been on Me for a burden, I have been weary of bearing.
15 Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.
And in your spreading forth your hands, I hide My eyes from you, Also when you increase prayer, I do not hear, Your hands have been full of blood.
16 Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.
Wash yourselves, make yourselves pure, Turn aside the evil of your doings, from before My eyes, Cease to do evil, learn to do good.
17 Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу.
Seek judgment, make the oppressed blessed, Judge the fatherless, strive [for] the widow.
18 Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.
Now come, and we settle this,” says YHWH, “If your sins are as scarlet, they will be white as snow, If they are red as crimson, they will be as wool!
19 Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете.
If you are willing, and have listened, The good of the land you consume,
20 Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.
And if you refuse, and have rebelled, You are consumed [by] the sword,” For the mouth of YHWH has spoken.
21 Како поста курва верни град? Пун беше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници.
How has a faithful city become a harlot? I have filled it [with] judgment, Righteousness lodges in it—now murderers.
22 Сребро твоје поста троска, вино твоје помеша се с водом.
Your silver has become dross, Your drink defiled with water.
23 Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сиротој не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих.
Your princes [are] apostates, and companions of thieves, Everyone loving a bribe, and pursuing rewards, They do not judge the fatherless, And the plea of the widow does not come to them.
24 Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: Аха! Разрачунаћу се са противницима својим, и осветићу се непријатељима својим.
Therefore—a declaration of the Lord—YHWH of Hosts, the Mighty One of Israel: “Oh, I relieve Myself from My adversaries, And avenge Myself against My enemies,
25 И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје.
And I turn back My hand on you, And I refine your dross as purity, And I turn aside all your tin,
26 И поставићу ти опет судије као пре, и саветнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град верни.
And I give back your judges as at the first, And your counselors as in the beginning, After this you are called, A city of righteousness—a faithful city.”
27 Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате.
Zion is redeemed in judgment, And her captivity in righteousness.
28 А одметници и грешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће.
And the destruction of transgressors and sinners [is] together, And those forsaking YHWH are consumed.
29 Јер ћете се посрамити од гајева које желесте, и застидети се од вртова које изабрасте.
For [men] are ashamed because of the oaks That you have desired, And you are confounded because of the gardens That you have chosen.
30 Јер ћете бити као храст коме опада лишће и као врт у коме нема воде.
For you are as an oak whose leaf is fading, And as a garden that has no water.
31 И биће јунак као кучине и дело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси.
And the strong has been for tow, And his work for a spark, And both of them have burned together, And there is none quenching!
