Књига пророка Осије 8
1 Трубу на уста, и реци: Као орао иде на дом Господњи; јер преступише завет мој и отпадише се од закона мог.
Канайни ағзиңға салғин! Пәрвәрдигарниң өйи үстидә бир қорултаз айлинип жүриду! Чүнки улар Мениң әһдәмни бузған, Тәврат-қанунумға итаәтсизлик қилған.
2 Израиљ ће викати ка мени; Боже мој; познајемо Те.
Улар Маңа: «И Худайим, биз Исраил хәлқи Сени тонуймиз!» дәп вақирайду.
3 Израиљ је оставио добро; непријатељ ће га гонити.
Исраил яхшилиқ-меһриванлиқни ташливәткән; Шуңа дүшмән уни қоғлайду.
4 Постављају цареве, али не од мене; подижу кнезове, за које ја не знам; од сребра свог и од злата свог граде себи ликове, да се истребе.
Улар өзлири падишаларни тиклигән, бирақ Мән арқилиқ әмәс; Улар бәзиләрни әмир қилған, бирақ униңдин хәвирим йоқ; Улар өз җениға замин болуш үчүн, Өзлиригә бутларни күмүч-алтунлиридин ясиған.
5 Оставило те је теле твоје, Самаријо; јарост се моја распалила на њих; докле се неће моћи очистити?
И Самарийә, сениң мозийиң сени ташливәтти! Мениң ғәзивим уларға қозғалди; Улар қачанғичә паклиқтин жирақ туриду?
6 Јер је и оно од Израиља, начинио га је уметник, и није Бог; теле ће самаријско отићи у комаде.
Шу нәрсә Исраилдин чиққанғу — Уни бир һүнәрвән ясиған, халас; у Худа әмәс; Самарийәниң мозийи дәрвәқә парә-парә чеқиветилиду!
7 Јер сеју ветар, па ће жети олују; стабљике неће имати, клица неће дати брашно, да би и дала, прождреће га туђинци.
Чүнки улар шамал териди, шуңа қара қуюнни ориду! Уларниң шатисида һеч башақлар йоқ, у һеч аш бәрмәйду; Һәтта аш бәргән болсиму, ят адәмләр уни жутувалған болатти.
8 Прождреће се Израиљ, биће међу народима као суд на коме нема милине.
Исраил жутувелинди; Улар ят әлләр арисида яримас бир қача болуп қалди;
9 Јер отидоше к Асирцу, дивљем магарцу, који је сам за се; Јефрем наима љубавнике.
Чүнки улар ялғуз жүргән явайи ешәктәк Асурийәни издәп чиқти; Әфраим «ашна»ларни ялливалди.
10 А што наимаше међу народима, ја ћу их сабрати; а већ и окусише мало ради бремена Цара над кнезовима.
Гәрчә улар әлләр арисидин «ялливалған» болсиму, Әнди Мән уларни жиғип бир тәрәп қилимән; Улар тезла «Әмирләрниң шаһи»ниң бесими астида толғинип кетиду.
11 Што умножи Јефрем олтаре да греши, биће му олтари на грех.
Әфраим «гуна қурбанлиқ»лири үчүн қурбангаһларни көпәйткини билән, Булар гуна қозғайдиған қурбангаһлар болуп қалди.
12 Написах му велике ствари у закону свом; али му се чине као нешто туђе.
Мән униң үчүн Тәврат-қанунумда көп тәрәплимә нәрсиләрни язған болсамму, Улар ят бир нәрсә дәп һесапланмақта.
13 За жртве, које ми приносе, приносе месо, и једу га; Господ их не прима; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће грехе њихове; они ће се вратити у Мисир.
Улар қурбанлиқларға амрақ! Улар Маңа қурбанлиқларни қилип, гөшидин йәйду, Бирақ Пәрвәрдигар булардин һеч хурсәнлик алмайду; У уларниң қәбиһлигини һазир есигә кәлтүрүп, Гуналирини өз бешиға чүшүриду; Улар Мисирға қайтиду!
14 Израиљ заборави Творца свог, и сагради дворове, и Јуда умножи тврде градове; али ћу пустити огањ у градове овом, и спалиће дворове оном.
Чүнки Исраил өз Ясиғучисини унтуп, «ибадәтхана»ларни қуриду; Йәһуда болса истиһкамлаштурулған шәһәрләрни көпәйткән; Бирақ Мән уларниң шәһәрлири үстигә от әвәтимән, От буларниң қәлъә-ордилирини йәп кетиду.
