Књига пророка Осије 8
1 Трубу на уста, и реци: Као орао иде на дом Господњи; јер преступише завет мој и отпадише се од закона мог.
В недре их, яко земля непроходима, яко орел в дому Господни: понеже преступиша завет Мой и на закон Мой нечествоваша.
2 Израиљ ће викати ка мени; Боже мој; познајемо Те.
Ко Мне воззовут: Боже, познахом Тя,
3 Израиљ је оставио добро; непријатељ ће га гонити.
яко Израиль отвратися благих, врага прогнаша.
4 Постављају цареве, али не од мене; подижу кнезове, за које ја не знам; од сребра свог и од злата свог граде себи ликове, да се истребе.
Сами себе царя поставиша, а не Мною, началствоваша, и не явиша Ми: от сребра своего и от злата своего сотвориша себе кумиры, яко да потребятся.
5 Оставило те је теле твоје, Самаријо; јарост се моја распалила на њих; докле се неће моћи очистити?
Сокруши телца твоего, Самарие, разгневася ярость Моя на ня: доколе не могут очиститися, иже во Израили?
6 Јер је и оно од Израиља, начинио га је уметник, и није Бог; теле ће самаријско отићи у комаде.
И то древодель сотвори, и несть бог: зане льстяй бяше телец твой, Самарие.
7 Јер сеју ветар, па ће жети олују; стабљике неће имати, клица неће дати брашно, да би и дала, прождреће га туђинци.
Яко ветром истлено всеяша, и разрушение их приимет я: рукоять не имущая силы еже сотворити муку, аще же и сотворит, то чуждии поядят ю.
8 Прождреће се Израиљ, биће међу народима као суд на коме нема милине.
Поглощен бысть Израиль, ныне бысть во языцех яко сосуд непотребен,
9 Јер отидоше к Асирцу, дивљем магарцу, који је сам за се; Јефрем наима љубавнике.
понеже тии взыдоша ко Ассирианом: процвете о себе Ефрем, дары возлюби.
10 А што наимаше међу народима, ја ћу их сабрати; а већ и окусише мало ради бремена Цара над кнезовима.
Сего ради предадутся во языки: ныне восприиму их, и почиют мало еже помазати царя и князи.
11 Што умножи Јефрем олтаре да греши, биће му олтари на грех.
Яко умножи Ефрем требища, во грехи быша ему требища возлюбленная.
12 Написах му велике ствари у закону свом; али му се чине као нешто туђе.
Впишу ему множество, и законная его в чуждая вменишася требища возлюбленная.
13 За жртве, које ми приносе, приносе месо, и једу га; Господ их не прима; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће грехе њихове; они ће се вратити у Мисир.
Темже аще и пожрут жертву и снедят мяса, Господь не приимет их: ныне помянет неправды их и отмстит грехи их: тии во Египет возвратишася и во Ассирии нечистая снедят.
14 Израиљ заборави Творца свог, и сагради дворове, и Јуда умножи тврде градове; али ћу пустити огањ у градове овом, и спалиће дворове оном.
И забы Израиль Сотворшаго и и возгради требища, и Иуда умножи грады утверждены: но послю огнь на грады его, и потребит основания его.
