Књига пророка Осије 7
1 Кад лечим Израиља, тада се показује безакоње Јефремово и злоћа самаријска; јер чине лаж, и лупеж улази, и напољу удара чета.
When I would heal Israel, then the iniquity of Ephraim is uncovered, also the wickedness of Samaria; for they commit falsehood, and the thief enters in, and the gang of robbers ravages outside.
2 И не говоре у срцу свом да ја памтим свако безакоње њихово; сада стоје око њих дела њихова, преда мном су.
They don’t consider in their hearts that I remember all their wickedness. Now their own deeds have engulfed them. They are before my face.
3 Неваљалством својим веселе цара и лажима својим кнезове.
They make the king glad with their wickedness, and the princes with their lies.
4 Сви чине прељубу; као пећ су коју ужари хлебар, који престане стражити кад замеси тесто па докле ускисне.
They are all adulterers. They are burning like an oven that the baker stops stirring, from the kneading of the dough, until it is leavened.
5 На дан цара нашег разболеше се кнезови од меха вина, и он пружи руку своју подсмевачима.
On the day of our king, the princes made themselves sick with the heat of wine. He joined his hand with mockers.
6 Јер на заседе своје управљају срце своје, које је као пећ; хлебар њихов спава целу ноћ, ујутру гори као пламен огњени.
For they have prepared their heart like an oven, while they lie in wait. Their anger smoulders all night. In the morning it burns as a flaming fire.
7 Сви су као пећ угрејани и прождиру своје судије; сви цареви њихови падају, ниједан између њих не виче к мени.
They are all hot as an oven, and devour their judges. All their kings have fallen. There is no one amongst them who calls to me.
8 Јефрем се помешао с народима; Јефрем је погача непреврнута.
Ephraim mixes himself amongst the nations. Ephraim is a pancake not turned over.
9 Иностранци једу му силу, а он не зна; седе косе попадају га, а он не зна.
Strangers have devoured his strength, and he doesn’t realise it. Indeed, grey hairs are here and there on him, and he doesn’t realise it.
10 И поноситост Израиљева сведочи му у очи, али се не враћају ка Господу Богу свом нити Га траже уза све то.
The pride of Israel testifies to his face; yet they haven’t returned to the LORD their God, nor sought him, for all this.
11 И Јефрем је као голуб, луд, безуман; зову Мисир, иду у Асирску.
“Ephraim is like an easily deceived dove, without understanding. They call to Egypt. They go to Assyria.
12 Кад отиду, разапећу на њих мрежу своју, као птице небеске свући ћу их, караћу их како је казивано у збору њиховом.
When they go, I will spread my net on them. I will bring them down like the birds of the sky. I will chastise them, as their congregation has heard.
13 Тешко њима, јер зађоше од мене; погибао ће им бити, јер ме изневерише; ја их искупих, а они говорише на ме лаж.
Woe to them! For they have wandered from me. Destruction to them! For they have trespassed against me. Though I would redeem them, yet they have spoken lies against me.
14 Нити ме призиваше из срца свог, него ридаше на одрима својим; жита и вина ради скупљајући се одступају од мене.
They haven’t cried to me with their heart, but they howl on their beds. They assemble themselves for grain and new wine. They turn away from me.
15 Кад их карах, укрепих им мишице; али они мислише зло на ме.
Though I have taught and strengthened their arms, yet they plot evil against me.
16 Враћају се, али не ка Вишњем, посташе као лук лажљив; кнезови ће њихови попадати од мача с обести језика свог; то ће им бити подсмех у земљи мисирској.
They return, but not to the Most High. They are like a faulty bow. Their princes will fall by the sword for the rage of their tongue. This will be their derision in the land of Egypt.
