Књига пророка Осије 7
1 Кад лечим Израиља, тада се показује безакоње Јефремово и злоћа самаријска; јер чине лаж, и лупеж улази, и напољу удара чета.
when I would heal Israel, then is the iniquity of Ephraim uncovered, and the wickedness of Samaria, for they commit falsehood; and the thief entereth in, and the troop of robbers maketh a raid without.
2 И не говоре у срцу свом да ја памтим свако безакоње њихово; сада стоје око њих дела њихова, преда мном су.
And let them not say to their heart — I remember all their wickedness; now their own doings have beset them about, they are before My face.
3 Неваљалством својим веселе цара и лажима својим кнезове.
They make the king glad with their wickedness, and the princes with their lies.
4 Сви чине прељубу; као пећ су коју ужари хлебар, који престане стражити кад замеси тесто па докле ускисне.
They are all adulterers, as an oven heated by the baker, who ceaseth to stir from the kneading of the dough until it be leavened.
5 На дан цара нашег разболеше се кнезови од меха вина, и он пружи руку своју подсмевачима.
On the day of our king the princes make him sick with the heat of wine, he stretcheth out his hand with scorners.
6 Јер на заседе своје управљају срце своје, које је као пећ; хлебар њихов спава целу ноћ, ујутру гори као пламен огњени.
For they have made ready their heart like an oven, while they lie in wait; their baker sleepeth all the night, in the morning it burneth as a flaming fire.
7 Сви су као пећ угрејани и прождиру своје судије; сви цареви њихови падају, ниједан између њих не виче к мени.
They are all hot as an oven, and devour their judges; all their kings are fallen, there is none among them that calleth unto Me.
8 Јефрем се помешао с народима; Јефрем је погача непреврнута.
Ephraim, he mixeth himself with the peoples; Ephraim is become a cake not turned.
9 Иностранци једу му силу, а он не зна; седе косе попадају га, а он не зна.
Strangers have devoured his strength, and he knoweth it not; yea, gray hairs are here and there upon him, and he knoweth it not.
10 И поноситост Израиљева сведочи му у очи, али се не враћају ка Господу Богу свом нити Га траже уза све то.
And the pride of Israel testifieth to his face; but they have not returned unto the LORD their God, nor sought Him, for all this.
11 И Јефрем је као голуб, луд, безуман; зову Мисир, иду у Асирску.
And Ephraim is become like a silly dove, without understanding; they call unto Egypt, they go to Assyria.
12 Кад отиду, разапећу на њих мрежу своју, као птице небеске свући ћу их, караћу их како је казивано у збору њиховом.
Even as they go, I will spread My net upon them; I will bring them down as the fowls of the heaven; I will chastise them, as their congregation hath been made to hear.
13 Тешко њима, јер зађоше од мене; погибао ће им бити, јер ме изневерише; ја их искупих, а они говорише на ме лаж.
Woe unto them! for they have strayed from Me; Destruction unto them! for they have transgressed against Me; Shall I then redeem them, seeing they have spoken lies against Me?
14 Нити ме призиваше из срца свог, него ридаше на одрима својим; жита и вина ради скупљајући се одступају од мене.
And they have not cried unto Me with their heart, though they wail upon their beds; they assemble themselves for corn and wine, they rebel against Me.
15 Кад их карах, укрепих им мишице; али они мислише зло на ме.
Though I have trained and strengthened their arms, yet do they devise evil against Me.
16 Враћају се, али не ка Вишњем, посташе као лук лажљив; кнезови ће њихови попадати од мача с обести језика свог; то ће им бити подсмех у земљи мисирској.
They return, but not upwards; they are become like a deceitful bow; their princes shall fall by the sword for the rage of their tongue; this shall be their derision in the land of Egypt.
