Књига пророка Осије 3

1 Потом рече ми Господ: Иди опет, љуби жену коју љуби љубавник а она чини прељубу, као што Господ љуби синове Израиљеве а они гледају за туђим боговима и љубе жбанове винске

Вә Пәрвәрдигар маңа: — Йәнә барғин, ашниси тәрипидин сөйүлгән, зинахор бир аялни сөйгин; гәрчә Исраиллар ят илаһлар тәрипигә еғип кәткән, «кишмиш пошкал»ларни сөйгән болсиму, [Мән] Пәрвәрдигар уларға көрсәткән сөйгүмдәк сән уни сөйгин, — деди

2 И купих је за петнаест сикала сребра и гомор и по јечма.

(шуңа мән он бәш күмүч тәңгә, бир хомир буғдай вә йерим хомир арпиға уни өзүмгә қайтурувалдим;

3 И рекох јој: Седи код мене дуго времена, и не курвај се, и не буди другог; тако ћу и ја бити твој.

Мән униңға: «Сән мән үчүн узун күнләр күтисән; сән паһишилик қилмайсән, сән башқа әрниңки болмайсән; мәнму сән үчүн охшашла сени күтимән» — дедим).

4 Јер ће дуго времена синови Израиљеви седети без цара и без кнеза и без жртве и без ступа и без оплећка и ликова.

— «Чүнки Исраиллар узун күнләр падишасиз, шаһзадисиз, қурбанлиқсиз, «түврүк»сиз, «әфод»сиз вә һеч өй бутлирисиз күтүп туриду.

5 После ће се обратити и тражиће Господа Бога свог и Давида цара свог, и у страху ће приступити ка Господу и благости Његовој у последња времена.

Вә кейинрәк, Исраил балилири қайтип келиду вә Пәрвәрдигар болған Худасини һәм Давут падишасини издәйду; күнләрниң ахирида улар тәвринип әйминип Пәрвәрдигарниң йениға, шундақла Униң меһриванлиғиға қарап келиду».