Књига пророка Осије 13
1 Кад Јефрем говораше, беше страх; беше се узвисио у Израиљу; али се огреши о Вала, те умре.
По словеси Ефремову оправдания прия сей во Израили, и положи я Ваалови, и умре.
2 И сада једнако греше и граде себи лијући од сребра свог по разуму свом ликове, који су сви дело уметничко, а они говоре за њих: Људи који приносе жртве нека целују теоце.
И ныне приложиша согрешати и сотвориша себе слияние от злата и сребра своего по образу идолов, дела художников совершена: им сии глаголют: пожрите человеков, оскудеша бо телцы.
3 Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као плева, коју односи ветар с гумна, и као дим из димњака.
Сего ради будут яко облак утренний, якоже роса утренняя идущи, якоже плевы с тока (и прах с ветвия) развеваемый вихром, якоже дым из трубы.
4 А ја сам Господ Бог твој од земље мисирске, и Бога осим мене ниси познао, и осим мене нема ко би спасао.
Аз же Господь Бог твой утверждаяй небо и созидаяй землю, Егоже руце создасте все воинство небесное, и не показах ти их, еже ходити вслед их: и Аз изведох тя из земли Египетския, и бога разве Мене да не познаеши, и спасающаго несть разве Мене.
5 Ја те познах у пустињи, у земљи засушеној.
Аз пасох тя в пустыни на земли ненаселенней,
6 Имајући добру пашу беху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише.
на пажитех их, и насытишася до исполнения, и вознесошася сердца их, сего ради забыша Мя.
7 Зато ћу им бити као лав, као рис вребаћу их на путу.
И буду им яко панфирь, и яко рысь на пути Ассириев:
8 Срешћу их као медведица којој узму медведиће, и растргаћу им све срце њихово и изјешћу их онде као лав; зверје пољско раскинуће их.
и срящу их аки медведица лишаема, и разрушу соключение сердец их: и поядят я скимни дубравнии, и зверие польстии расторгнут я.
9 Пропао си, Израиљу; али ти је помоћ у мени.
В погибели твоей, Израилю, кто поможет тебе?
10 Где ти је цар? Где је? Нека те сачува у свим градовима твојим; где ли су судије твоје, за које си говорио: Дај ми цара и кнезове?
Где царь твой сей? Той да спасет тя во всех градех твоих: и да судит ти, о немже глаголал еси: даждь ми царя и князя.
11 Дадох ти цара у гневу свом, и узех га у јарости својој.
И дах тебе царя во гневе Моем, и утвержахся в ярости Моей.
12 Свезано је безакоње Јефремово, остављен је грех његов.
Согромаждение неправды Ефрем, сокровен грех его:
13 Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби.
болезни аки раждающия приидут ему: сей сын немудрый, зане ныне не устоит в сокрушении чад.
14 Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; где је, смрти, помор твој, где је, гробе, погибао твоја? Кајање ће бити сакривено од очију мојих. (Sheol h7585)
От руки адовы избавлю я и от смерти искуплю я: где пря твоя, смерте? Где остен твой, аде? Утешение скрыся от очию Моею: (Sheol h7585)
15 Родан ће бити међу браћом својом; али ће доћи источни ветар, ветар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однети благо од свих драгих заклада.
зане сей между братиями разлучит: наведет Господь ветр зноен из пустыни нань, и изсушит жилы его и опустошит источники его: сей изсушит землю его и вся сосуды его любимыя.
16 Самарија ће опустети, јер се одметну од Бога свог; они ће пасти од мача, деца ће се њихова размрскати и трудне жене њихове распорити.
Погибнет Самариа, яко сопротивися и Богу своему: оружием падут сами, и младенцы их разбиются, и во утробе имущыя их разсядутся.
