Књига пророка Осије 11

1 Кад Израиљ беше дете, љубих га, и из Мисира дозвах сина свог.

2 Колико их зваше, толико они одлазише од њих; приносише жртве Валима, кадише ликовима.

3 Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке, али не познаше да сам их ја лечио.

4 Вукох их узицама човечијим, ужима љубавним; и бих им као они који им скидају јарам с чељусти, и давах им храну.

5 Неће се вратити у земљу мисирску, него ће му Асирац бити цар, јер се не хтеше обратити.

6 И мач ће стајати у градовима његовим, и потрће преворнице његове и прождрети за намере њихове.

7 Народ је мој прионуо за отпад од мене; зову га ка Вишњем, али се ниједан не подиже.

8 Како да те дам, Јефреме? Да те предам, Израиљу? Како да учиним од тебе као од Адаме? Да те обратим да будеш као Севојим? Устрептало је срце моје у мени, усколебала се утроба моја од жалости.

9 Нећу извршити љутог гнева свог, нећу опет затрти Јефрема; јер сам ја Бог а не човек, Светац усред тебе; нећу доћи на град.

10 Ићи ће они за Господом; Он ће рикати као лав; кад рикне, са страхом ће дотрчати синови с мора;

11 Са страхом ће дотрчати из Мисира као птица, и као голуб из земље асирске; и населићу их у кућама њиховим, говори Господ.

12 Опколио ме је Јефрем лажју и дом Израиљев преваром; али Јуда још влада с Богом и веран је са светима.