Јеврејима 1
1 Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка,
Fordom talade Gud ofta, och i mångahanda måtto, till fäderna, genom Propheterna;
2 говори и нама у последак дана ових преко сина, Ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи. (aiōn g165)
På det yttersta i dessa dagar hafver han talat till oss genom Sonen; hvilken han satt hafver till arfvinga öfver all ting; genom hvilken han ock verldena gjort hafver; (aiōn g165)
3 Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини,
Hvilken, efter han är hans härlighets sken, och hans väsendes rätta beläte, och bär all ting med sitt kraftiga ord, och hafver rensat våra synder genom sig sjelf, sitter han på majestätsens högra sido i höjdene;
4 И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.
Så mycket bättre vorden än Änglarne, som han för dem högre Namn ärft hafver.
5 Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син.
Ty till hvilken af Änglarna hafver han någon tid sagt: Du äst min Son, i dag hafver jag födt dig? Och åter: Jag skall vara hans Fader, och han skall vara min Son?
6 И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији.
Och åter, då han införer den förstfödda i verldena, säger han: Och alle Guds Änglar skola tillbedja honom.
7 Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.
Men om Änglarna säger han: Han gör sina Änglar andar, och sina tjenare eldslåga.
Men till Sonen: Gud, din stol varar ifrån evighet till evighet; dins rikes spira är en rättvis spira. (aiōn g165)
9 Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих.
Du hafver älskat rättfärdighetena, och hatat orättfärdighetena; derföre hafver Gud, din Gud smort dig med glädjens oljo, mer än dina medbröder.
10 И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:
Och du, Herre, grundade jordena af begynnelsen, och himlarna äro dina händers verk.
11 Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,
De skola förgås; men du skall blifva, och de skola alle föråldras såsom ett kläde;
12 И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.
Och såsom en klädnad skall du förvandla dem, och de varda förvandlade; men du blifver densamme, och din år hafva ingen ända.
13 А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
Men till hvilken af Änglarna hafver han någon tid sagt: Sätt dig på mina högra hand, tilldess jag lägger dina fiendar dig till en fotapall?
14 Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?
Äro de icke allesammans tjensteandar, utsände till tjenst för deras skull, som salighetena ärfva skola?
